„Тамо је још много блага“: Научници и даље трагају за највећом тајном Тутанкамона

За Долину краљева, некрополу египатских фараона, веровало се да је добро истражена још почетком прошлог века. Долину су практично потпуно прекопали археолози, случајни ловци на благо и обични лупежи.

Управо због тога, када је 1922. године британски истраживач-аматер Хауард Картер почео да тражи гробницу Тутанкамона, многи научници су били скептични према његовој идеји. Чинило се да је тамо немогуће пронаћи нешто ново.

У успех подухвата сумњао је и лорд Џорџ Карнарвон, који је финансирао експедицију. Месеци су пролазили, а није био пронађен ниједан траг. Ипак, на своје велико изненађење, лорд је 6. новембра 1922. добио телеграм из Луксора у којем је писало: „Најзад смо дошли до изванредног открића у долини: велелепна гробница с нетакнутим печатима. Биће затворена до вашег доласка“.

Неколико дана пре тога Картерови радници су у централном делу долине рашчистили мали део терена на којем је некада било египатско сеоце. Оно није било интересантно, али је истраживач сматрао да ту треба копати. И није погрешио.

Испод остатака једне од колиба појавио се масиван камени степеник, за њим други, трећи. Убрзо се указао дугачак подземни ходник, а на његовом крају изрезбарени, запечаћени зид. На њему су били шакал и девет лукова – фараонска знамења. Руководилац експедиције није сумњао у то да је испред њих гробница врло важне личности.

Лорд Карнарвон који је допутовао из Енглеске био је нестрпљив. Први зид је отворен 24. новембра и прво је донео разочарање. Испоставило се да су печати сломљени, а да су потом пажљиво враћени на место. „То се, очигледно, догодило још у древна времена“, написао је Картер у дневнику.

Друга врата су, међутим, била нетакнута. На њима је било урезано владарско име Тутанкамона „Небхепрура“. Картер је тада констатовао: „Ово је превише добро да би било истинито“.

Направивши мали отвор у зиду Картер је успео да завири у другу просторију. „Видите ли тамо нешто?“, питао га је Карнарвон. „О, да, предивне ствари!“, рекао је Картер.

Видео је раскошне кочије, ложу, владарски трон, вазе, неколико сандука и још мноштво вредних артефаката. Пажљиво нумеришући и фотографишући све то, Картеров тим је најзад стигао до трећих, главних врата. Иза њих је био Тутанкамонов гроб.

Ту су, међутим, успели да уђу тек наредне године. Било је неопходно пажљиво истражити и описати предмете из претходних просторија. А требало је о том открићу званично информисати и власти Египта.

Картер је, најзад, 17. фебруара 1923. године, почео да отвара гробницу. Рад је пажљиво пратила делегација египатске владе. Када је пролаз био коначно рашчишћен, пред истраживачима се указао зид сав од злата. Огроман ковчег, дугачак више од пет метара, заузимао је готово целу просторију.

Унутар њега била су још три ковчега, такође од племенитих метала. И најзад – мумија фараона. Цела одаја била је осликана призорима посмртних ритуала, а даље је ишао пролаз ка ризници – још један извор раскоши.

Сензација није могла да остане неприметна. Новинари водећих светских листова кренули су у Египат како би својим очима видели гробницу и добили ексклузивне интервјуе од оних који су први пут крочили у њу након 33 века.

Страхујући од сувишне буке, Картер и лорд Карнавон су направили изузетак за лист „Тајмс“, продавши му права за извештавање о догађају за 5.000 фунти стерлинга.

У априлу 1923. године, у 56. години, изненада је преминуо лорд Карнарвон. Претпостављало се да је узрок смрти била инфекција изазвана уједом зараженог комарца. Мало пре тога у редакцију листа „Њујорк ворлд“ стигло је писмо енглеске списатељице Марије Корели која је упозоравала на ужасне последице за сваког ко наруши Тутанкамонов мир.

Вест о „проклетству“ брзо је стигла до новинара. На новинским страницама могли су се видети наслови о томе како је на зиду гробнице урезан натпис: „Они који уђу у ову свету гробницу, ускоро ће посетити крила смрти“. А током следећих пет година под чудним околностима преминуло је још неколико људи који су учествовали у открићу.

Убрзо након Карнавона преминуо је члан египатске краљевске породице, принц Али Камел Фахми Беј, ког је убила његова жена. Годину дана касније преминуо је члан тима, сер Арчибалд Даглас Рајд, од непознате болести. Археологу Артуру Мејсу здравље је почело постепено да се погоршава непосредно након открића, а преминуо је 1928. године. Наредне године, под неразјашњеним околностима, умро је и секретар Хауарда Картера.

„Проклетство“ је, међутим, заобишло самог Хауарда Картера, који је наредних 16 година наставио да се бави својим открићем и умро 1939. године.

Данас научнике, међутим, највише заокупља питање: какве још тајне крије Тутанкамонова гробница. Испоставило се да чак и сада има о чему да се прича.

Амерички археолог Кент Викс је 1995. године одлучио да поново истражи КВ5, мала гробница која се налази поред фараонове. Она је отворена још 1825. године, а чине је две омање просторије, веома оштећене у поплави. У своје време Хауард Картер је ту просторију користио као складиште за артефакте.

Првобитна истраживања нису указивала на успех. На улазу није било никаквих натписа, никаквог орнамента, само глина, песак и крш. Ипак, ускоро су пронашли други улаз који је водио у једну нижу одају.

У свим другим владарским гробницама дугачки ходник води директно у гробницу, али у крипти КВ5 Викс је открио лавиринт. Од главне галерије на обе стране су ишли пролази ка нишама за саркофаге и огромне сале.

На основу сачуваних хијероглифа научници су успели да утврде имена четири сина фараона Рамзеса Другог. Научници препостављају да је КВ5 била место упокојења све његове деце, а верује се да их је било више од стотину.

Британски археолог Николас Ривс је 2015. године изнео претпоставку да је могуће да се у Тутанкамоновој гробници крије мумија још једне владарске личности – Нефретити, фараонове маћехе. Ривс је навео да су у фараоновог гробници само четири одаје, док их је у осталим гробницама најмање по десет.

Уз помоћ геодетске опреме његов тим је проучио зидове крипте. Анализа је показала да ту постоје врата за која се раније није знало. Истраживања која су уследила, нажалост, нису потврдила Ривсову претпоставку. Ипак, научник је уверен да Тутанкамон крије још много тајни.