ЕКОНОМИЈА

Србија убедљиви лидер по златним резервама у региону, Црна Гора није купила ни грам

Србија је убедљиви лидер по златним резервама у региону Западног Балкана са 38,5 тона злата. Са друге стране, Црна Гора није купила ни грам злата од раздвајања Државне заједнице Србија и Црна Гора.
Sputnik
Србија у златним резервама има 38,5 тона злата, а на другом месту на Западном Балкану је Северна Македонија са 6,8 тона злата, показују подаци Светског одбора за злато. Следе Словенија са 3,7 тона, Албанија са нешто више од три тоне, БиХ са 2,7 тона, Хрватска са две тоне. Црне Горе нема на овој листи, али Министарство финансија те државе наводи да су резерве 1,197 тона.

Златне резерве у свету

Највеће златне резерве у свету имају САД са 8.133 тоне. Друга је Немачка са 3.355 тона, а трећа и четвта су Италија и Француска са нешто мање од 2.500 тоне злата.
Пета је Русија са 2.298 тона, а шеста Кина са 2.010. тона.
С друге стране, неке богате земље као што су Канада и Норвешка уопште немају злато у својим девизним резервама.
Веће учешће злата у резервама имају развијене земље, око 18 до 19 одсто.
Највећи нето продавац прошле године била је централна банка Казахстана са 50,7 тона злата.

Ко су највећи купци злата

Кина је већ годинама један од највећих купаца злата. Прошле године је била на другом месту са 62,2 тоне, али убедљиво је прва била централна банка Турске која је купила чак 147,6 тона злата у 2022.
Глобална тражња за златом у прошлој години порасла је за 18 одсто и износила је 4.741 тону. То је скоро на истом нивоу као 2011. године, у време након светске финансијске кризе и кризе еврозоне.
Прошлу годину посебно је обележила тражња за златом од стране централних банака. Централне банке купиле су у 2022. 1.136 тона злата и то је највећа тражња за златом од стране централних банака од када се води евиденција.
То је први пут од 1950. године од када се прате ови подаци да је тражња централних банака за златом прешла 1.000 тона у једној години, показују подаци Светског одбора за злато.

Црна Гора није увећала златне резерве

Док многе земље континуирано купују злато, Црна Гора од самосталности није увећала своје резерве, које износе 1,197 тона, саопштено је из црногорског министарства финансија за РТЦГ.
Црна Гора је злато добила у поступку сукцесије имовине СФРЈ, односно СРЈ.
Тако Црна Гора, по глави становника, има око 1,93 грама злата, док је та бројка у Србији 5,75 грама.
„У периоду од кад је добијено у поступку сукцесије па до јула 2009. године, злато се налазило на рачуну Централне банке Црне Горе код HSBC Bank USA, N.A. London branch, као депозит у злату. У јулу 2009. године, злато је пребачено код Креди Свис банке и служило је као колатерал за кредитно задужење код ове банке, све до априла 2022. године, када је кредит отплаћен у целости. Злато је у априлу 2022. године ослобођено колатерала и из Креди Свис банке је пребачено на рачун BIS - Bank for International Settlements, на даље чување, где се и данас налази“, казали су из црногорског Министарства финансија.
ЕКОНОМИЈА
Зашто је Србија повукла све злато из иностранства – стигле последње тоне из Берна и Лондона
РУСИЈА
Руске државне резерве у топ-5 највећих на свету
Коментар