Широм Русије акција ће се трајати од 25. априла до 9. маја.
Генерални директор МИА „Русија севодња“ Дмитриј Кисељов изјавио је тим поводом да је акција добила ново значење и смисао – поред тога што служи да се очува сећање на хероје Другог светског рата, постала је и симбол борбе против нацизма у оквиру специјалне војне операције у Украјини.
Русија је поново принуђена да ослобађа свет од нацистичке заразе, рекао је Кисљеов и додао да лента сада има и ново значење – велика подршка за оне који су на првој линији фронта, за људе у новим регионима Русије и на територији Украјине који подржавају те високе идеале.
Георгијевска, црно-наранџаста, лента представља један од најпрепознатљивијих симбола Дана победе. Одавно је прешла границе Русије и бившег СССР-a. У недељи која претходи Дану победе може се видети у свим европским градовима, па и у српским.
Настанак Георгијевске ленте доводи се у везу са 26. новембром 1769. године. На тај дан, царица Катарина Велика установила је орден Светог Великомученика Георгија Победоносца и одредила боје ордена — црну и наранџасту.
Недоумице настају када се говори о симболици боја. Гроф Липка пише 1833. године да боје симболишу барут и ватру, док се други историчари не слажу са његовом тезом и наводе како су црна и златна боја биле симболи царске Русије још од времена када је за грб Русије установљен двоглави орао.
Обе тезе имају смисла, али уместо расправе о томе шта представљају боје ленте много је важније шта представља лента данас и шта је представљала у руској историји.