Зато су стручњаци са Универзитета Фрајбург у Немачкој истражили може ли да се појача учинак тог природног процеса и добили су позитиван резултат. Иако се помоћу ове методе повреде не могу излечити истом брзином као код јунака „Марвелових“ научно-фантастичних филмова, изгледа да је човечанство ипак корак ближе модернијој и бржој методи лечења, пише „Сајенс алерт“.
Спас за старе особе и дијабетичаре
Наиме, овај поступак би могао радикално да смањи време потребно за опоравак након мањих повреда или рана. За оне с хроничним ранама које дуго зарастају, као што су старији људи, особе с дијабетесом или с лошом циркулацијом крви, брзи опоравак после мањих посекотина би могао дословце да представља спас.
„Наше откриће методе помоћу које ране зацељују до три пута брже може значајно да побољша живот дијабетичарима и старијим особама који често имају проблем с повредама које јако споро зарастају“, рекла је биоелектроничар Марија Асплунд са Универзитета Фрајбург и Технолошког универзитета Чалмерс у Шведској.
Да би тестирали на који начин утичу јачина и смер електричног поља на отворене ране, научници су развили биоелектроничку платформу и на њој узгојили вештачку кожу која се састоји од кератиноцита - најчешће врсте кожних ћелија које су кључне за процес зарастања. Такође, упоредили су резултате примене електричних поља на једној страни ране с наизменичним пољима на обе стране.
Стручњаци спремају тестирање на људима
Видели су да су кератиноцити дизајнирани да личе на оне као код људи с дијабетесом мигрирали до три пута брже од ћелија на које није примењен електрицитет, с тим да се најефикаснијим показао приступ који је примењен само на једној страни коже. Приликом тестирања електрична поља нису нанела оштећења ћелијама коже.
„Када смо имитирали дијабетес у ћелијама, ране на чипу су јако споро зарастале. Али, електричном стимулацијом смо толико убрзали процес зарастања да је он скоро личио на онај код здравих ћелија коже“, испричала је Марија Асплунд.
Стручњаци намеравају да тестирају ову методу на људима, односно на правим ранама, а не на ћелијама коже гајеним у лабораторији.
Истраживање назива „Bioelectronic microfluidic wound healing: a platform for investigating direct current stimulation of injured cell collectives“ објављено је у часопису „Lab on a Chip“.