Од пет чланица ЕУ које не признају Косово, три су гласале против захтева Приштине, а како је то за Спутњик рекао некадашњи дипломата Владислав Јовановић, на притисак Америке, али и осталих чланица Квинте, поклекле су Грчка и Словачка.
На питање Спутњика да ли га је оваква одлука изненадила, поготово после недавне посете председнице те земље и уверавања да званична Атина неће мењати одлукуо о непризнавању такозваног Косова, Сидерис каже да је она била велико изненађење за све у Грчкој.
Мицотакис би да услиши све захтеве Америке
Он, међутим, подсећа да су се пре четири године у Њујорку састали председник грчке владе Киријакос Мицотакис и председник привремених приштинских институција, Хашим Тачи. То је, како каже, био први састанак било ког грчког премијера са председником самопреглашеног Косова и могло се закључити да се нешто десило по питању односа Атине и Приштине.
„После тога многе гласине које су долазиле са Косова су говориле у прилог томе да су односи поправљени, а то се вероватно десило након тензија и притисака САД. Грчка се у последње четири године са Мицотакисовом владом труди да има добар однос са Америком и Мицотакис и министар спољних послова су настојали да позитивно одговре на све америчке захтеве“, истиче Сидерис.
На питање да ли би ово могао да буде први корак Грчке ка признању независности Косова, наш саговорник каже да би се тешко могло очекивати да то уследи већ након предстојећих парламентарних избора који ће бити одржани 21. Маја.
„Нико то не може сто посто да каже јер све зависи од притисака САД“, оцена је Сидериса.
И Јовановић сматра да је одлука Грчке последица притиска земаља Квинте, посебно Америке.
Три од пет чланица ЕУ које не признају такозвано Косово нису подржале његов захтев у Савету Европе, поклеле су Грчка и Словачка
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Он за Спутњик каже да су свих пет земаља ЕУ које нису признале Косово изложене њиховом повећаном притиску. Чак можда и ултимативно уценама посебно Америке, да ако не могу потпуно да промене свој став онда бар да га ублаже или помало ревидирају. Под тим притиском сада су, додаје он, две поклекле – Грчка и Словачка, које су биле уздржане приликом гласања о захтеву такозваног Косова.
„Грчка је то учинила због очигледне јачајуће зависности од Америке услед латентних опасних ситуација и односа са Турском. Због тога они морају да траже заштиту од Америке као водећег члана НАТО“, објашњава наш саговорник.
Заштита од Турске има своју цену
Он, при том, истиче да су за такву услугу Грци морали нечим да узврате, односно нешто да ураде.
„То има своју цену, овога пута су они одлучили да жртвују интересе Србије. Не до краја, него до извесне мере, али то сутрадан може бити и до краја, с обзиром на исту потребу Грчке да је Америка заштити од Турске“, истиче некадашњи министар иностраних послова.
Дописник грчке телевизије ЕРТ из Београда, Никос Пелпас је, међутим, изјавио да не види изненађење у понашању грчке дипломатије у Савету Европе јер ће у политици према Косову пратити договорени европски план.
„Став Грчке у Савету Европе није ме изненадио јер већ извесно време грчка дипломатија покушава да успостави неке односе са Косовом који су на вишем нивоу него до сада, оне који неће у потпуности прихватити Косово као незавинсу државу, али неће ни негирати постојање Косова као неког посебног ентитета“, каже Пелпас за Спутњик.
Избори ће показати
Он, такође, сматра да Грчка неће признати самопроглашено Косово и да ће чекати исход дијалога који се води у оквиру ЕУ, али ће, како је рекао, истовремено покушати да колико може у оквиру тога нормализује односе и са Косовом.
Председница Грчке Катерина Сакеларопулу је у недавној посети Србији поновила став званичне Атине да неће признати такозвано Косово
© Sputnik / Лола Ђорђевић
На питање хоће ли се уздржаност Грчке на гласању у Савету Европе, због чега је премијерка Србије Ана Брнабић отказала учешћа на Економском форуму у Грчкој, одразити на односе међу политичким актерима у Грчкој, поготово у светлу скорих избора, Сидерис каже да је то већ евидентно.
„Имамо реакцију Сиризиног бившег министра спољних послова Јоргоса Кастругалоса који је рекао да није много паметан потез бити уздржан приликом гласања о захтеву Косова,“ напомиње он.
Шеф дипломатије у влади Алексиса Ципраса се одмах огласио на Твитеру оценом да одлука грчке владе да буде уздржана, за разликује од других земаља ЕУ које не признају Косово, попут Шпаније, Румуније и посебно Кипра, које су гласале против, не доприноси промовисању мира и стабилности на Балкану.
Истовремено, то слаби улогу посредника коју би Грчка требало да има у региону, сматра Катругалос.
И поједини грчки медији су реаговали, истичући да је Мицотакисова влада успела да поремети дипломатске односе са традиционално пријатељском Србијом.