Камен судбине, камени блок од црвеног пешчара, имао је бурну историју. Вековима се користио при крунисању шкотских краљева, а крајем 13. века отео га је енглески краљ Едвард Први Плантагенет, познат и као Дугоноги, и однео га у Лондон.
Бурна историја Камена судбине
Тамо је смештен у Вестминстерској опатији испод крунидбеног престола, како би симболички приказао подређеност Шкотске енглеској круни. Шкотски националисти су га украли 1950, а у Лондон је враћен четири месеца касније. Ипак, 1996. године враћен је у Шкотску и сада се налази у Единбуршком дворцу.
Његово премештање због крунисања краља Чарлса искористили су научници да га поново проуче и успели су да захваљујући новим технологијама, открију симболе и необичне аномалије које до сада нису пронађене.
Научници из организације „Хисторик енвајармент Скотланд“, која је задужена да се стара о камену, извели су ласерско скенирање тог артефакта и низ других научних текстова.
Необични симболи
На камену су пронашли симболе који личе на староримске ознаке за бројеве, укључујући и три ознаке налик на Х, иза којих следе ознаке које личе на латинично слово V.
„Римски бројеви до сада нису примећени на камену. Не знамо зашто су записани нити шта представљају, па ће то бити предмет нових проучавања“, рекао је Јуан Хајслоп, шеф за истраживање у тој шкотској организацији.
Чарлс и британска круна
© AP Photo / Ben Stansall
Те ознаке можда уопште нису римски бројеви, већ неки други симболи, сматра Јуан Кембел, професор археологије на Универзитету Глазгов, који није учествовао у новом истраживању.
„Ти симболи ми не личе превише на бројеве, више ме подсећају на грубе приказе крстова“, каже Кембел, који мисли да су симболи настали када је камен пренет у Енглеску.
Користећи посебну технику рендгенске луминисценције, која мери хемијску композицију материјала, научници су открили и површине бакарне легуре на камену.
На основу тога, претпостављају да је на камену некада постојао бакарни или месингани објекат.
Трагови бакра и гипса
Кембел сматра да то можда говори како је на Камен судбине била постављена нека реликвија, попут светачког звона, и то на дуже време.
Реликвије су биле популарне у средњем веку, а често су се састојале од костију светаца смештених у металне посуде, као што је звоно.
Анализом су откривени и остаци гипсаног малтера на камену, што значи да је можда некада била прављена његова копија од гипса.
Сели Фостер, професор конзервације на Универзитету Стерлинг, каже да не постоје историјски подаци нити докази да је направљена копија Камена судбине.
Научници кажу да је ово била ретка прилика за проучавање, пошто се камен не помера често и истраживачима није лако да га у целини сагледају, пише „Лајв сајенс“.
Захваљујући новом проучавању, направљен је и виртуални 3Д приказ камена, који је доступан преко интернета научницима.