Припреме за дочек папе Фрање увелико су у току. Узбуђење је сасвим разумљиво: за Мађарску, у којој, према грубим проценама, живи више од 5,5 милиона католика (више од половине становништва), долазак папе много значи.
Ипак, лајтмотив посете су омладина и будућност. Разговори са званичницима – председником и премијером – заузимају само мали део дводневног програма.
Међутим, Ватикан је открио нешто и мимо званичног распореда, а то је да ће се папа током посете Мађарској вероватно дотаћи и теме сукоба у Украјини.
„Мислим да ће папа, као што то увек чини, искористити ову посету да покуша да разуме да ли се могу направити неки кораци ка миру, с обзиром на ставове Мађарске на међународној арени“, рекао је државни секретар Ватикана, кардинал Пјетро Паролин.
Јасан је и разлог. Са једне стране, премијер Мађарске Виктор Орбан је осудио акције Москве. С друге стране, стао је у одбрану националних интереса земље – одбио је да испоручује Кијеву оружје и није подржао санкциону политику против Русије.
Поред тога, Орбан је више пута позивао на „хитан прекид ватре и покретање мировних преговора“.
Исте вредности – различито тумачење
Међутим, занимљив је други аспект. Папа Фрања није први пут у посети Мађарској. У јесен 2021. године, на путу за Словачку, „свратио“ је у Мађарску буквално на пар сати. Свечано је затворио Међународни евхаристијски конгрес, а пре тога је 20 минута разговарао са Орбаном.
Међутим, дан касније у појединим медијима су се појавиле прилично злобне критике – писало се да то што папа није ни преноћио јасно говори о томе како папа види Орбана и његову политику, те да мађарски премијер није успео да заради „политичке проблеме“.
Повод за оговарање појавио се још 2015. године – када је почела масовна миграција из афричких земаља и Блиског истока у Европу, папа је апеловао да се мигранти прихвате, заштите и интегришу.
Међутим, Орбан је имао дијаметрално супротан став по том питању. Дуж јужне границе са Србијом појавила се жичана баријера дужине 170 километара која је касније проширена на исток и запад како би се спречило да избеглице илегално улазе из Румуније и Хрватске. То је, наравно, узнемирило Ватикан. Парадоксално је то што обе стране подржавају „хришћанске вредности Европе“ – али их другачије тумаче.
И вук сит и овце на броју
Занимљиво је да је Орбанову антимигрантску политику подржало мађарско католичко свештенство. Будимпештански надбискуп је јавно признао да заједнице нису у стању да одговоре на позив Фрање да се мигрантима пружи уточиште.
Међутим, све се нагло променило прошлог априла. Орбан је био у званичној посети Италији и тада је посетио и папу Фрању. Папа је премијеру поклонио медаљон са ликом Светог Мартина Турског који једном руком скрива просјака испод огртача.
„Одабрао сам ово за вас јер је Свети Мартин Мађар. И било ми је на уму да ви Мађари у овом тренутку прихватате бројне избеглице", објаснио је папа.
Орбан је заиста пустио избеглице у земљу – већ их је преко милион. Међутим, они нису са Блиског истока него из Украјине. Тако да је тешко рећи ко је „победио“ – папа или мађарски премијер.
„Што се тиче Ватикана, украјински сукоб је у некој мери померио на други план проблем муслиманских региона, што је потпуно природно. Зато је за њих потпуно небитно чији ће грађани наћи уточиште у Мађарској“, сматра експерт за верска питања Роман Лункин и истиче да је то „плус“ за Будимпешту, јер ће успети да сачува национални идентитет.
Шта брине Брисел?
Међутим, шта забрињава Брисел? То што су се Ватикан и Мађарска заправо зближили – обе државе се залажу за мировне преговоре у Украјини, а и Орбан и папа Фрања сматрају да су актуелна дешавања у тој земљи резултат мешања треће земље.
Подсећања ради, папа је у мају прошле године рекао да су акције НАТО код граница Русије могла да подстакну Москву на специјалну операцију. Са друге стране, Орбан је недавно рекао да је након почетка сукоба у Украјини Америка стала на чело „ратне коалиције“, те да је Кијев у стању да води војне операције само док Вашингтон говори „да“.
Да ли то значи да је Ватикан спреман за рушење ЕУ?