Она је генерални секретар Савеза јеврејских општина Србије. Носи име по свом деди – рабину Данијелу, страдалнику из Јасеновца.
Данијела нам прича да је, иако је реч само о симболици, значај дединог и њеног имена прати кроз читав живот. Она настоји да га води у складу са моралним критеријумима који су јој пренети од њених родитеља, који су такође на својој кожи искусили страх и страдање.
Данијела Данон,
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Данонова је, бар тако осећа, освестила у себи сазнање да је потомак мученика Јасеновца и Холокауста и пре него што је сазнала за себе. Каже нам да се са сазнањем о смрти практично и родила, а да је ужас проживљен од стране њених предака генетски урезан у све потоње нараштаје.
Не знам да ли ћете ми веровати ако вам кажем да сам ја несвесно била свесна свега тога, пре него што сам о томе било шта сазнала. Ја бих то назвала генетским памћењем. Моји родитељи су преживели смрт најближих, бег, скривање. Шездесет чланова моје шире фамилије страдло је по логорима и хтели – не хтели, носите тај осећај страха, или чак кривице што сте преживели. Ја сам још као врло мала имала осећај шта је то смрт, прича Данонова за Спутњик.
Маљ који је коришћен за убијање заточеника логора Јасеновац
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Име и вера, али и терет ужаса из прошлости њене фамилије, предеодредили су Данијелин живот и усмерили је. Каже да је име води кроз неке моралне стандарде, а да је и сам јудаизам религија која инсистира на етичким критеријумима.
Ипак, нема одговор на питање да ли потомци жртава усташких и нацистичких џелата могу пронаћи свој мир:
Не знам да ли се може пронаћи мир. Сваки пут кад чујете нешто негативно о Јеврејима, то је као окидач. Увек постоји један латентни страх, јер ко нам гарантује да ово неће да се понови. Ми живимо у једном врло кратком периоду мира и непрогањања Јевреја – свега неких четрдесет година, док прогањања трају две хиљаде година. Немате земљу из које Јевреји нису истерани у неком историјском периоду.
Поред Данијеле Данон, на првој Међународној научној конференцији „Јасеновац – Аушвиц Балкана“ ове недеље у Београду, говорили су и председавајући скупа Гојко Рончевић Мраовић, дете из логора смрти и директор Института „Диана Будисављевић“ за истраживање дечјих логора смрти; Барак Габор – потомак Ризе Адлера, али и стручњаци попут једног од највећих светских познавалаца теме Холокауста, професора Гидеона Грајфа; Јоханеса Солберга, теолога из Шведске; Мишела Главића, историчара из Канаде; Драгољуба Ацковића, генералног секретара Европске ромске уније; Сабурате Мукерџија, професора са Универзитета у Њу Делхију и многих других.
Гојко Рончевић, преживело дете из логора Јастребарско
© Sputnik / Лола Ђорђевић