Учешће станова у укупној количини новца на тржишту некретнина у првом кварталу ове године било је 53 одсто, показују подаци Републичког геодетског завода.
На основу купопродајних уговора, кредитима је плаћено 18 одсто станова, док је тај проценат у истом периоду 2022. године био 28 одсто.
Кредити чине седам одсто укупних плаћања у промету некретнина, што је такође пад у односу на први квартал 2022. године, када су чинили 12 одсто.
Од 2019. године до сада, највећи проценат учешћа кредита при куповини станова био је у четвртом кварталу 2020. године – 32,7 одсто.
Забележен је пад кредитне куповине станова и по градовима. Тако је у Београду проценат кредита пао са 31,3 одсто (први квартал 2022.) на 23,2 одсто. У Новом Саду проценат је пао са 33,4 на 21 одсто, Нишу са 40,7 на 21,8, а у Крагујевцу са 25,6 на 13,2 одсто.
Лада су у питању врсте непокретности које се купују и продају на тржишту некретнина, највише је станова, 27,11 одсто, следи грађевинско земљиште 16,57 одсто, пољопривредно земљиште 16,47, куће 12,58, гараже 10,46 одсто...
Стан за који је издвојено највише новца у првом кварталу 2023. године је стан у новоградњи у износу од 2.601.888 евра, површине је 383 квадратних метара и налази се на локацији Београд на води.
Најскупљи квадрат стана у Србији у првом кварталу 2023. године продат је на локацији Београд на води и коштао је 11.474 евра по метру квадратном, површине је 143 квадрата и то је стан у новоградњи.
Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 1.575.000 евра. Најскупљи квадрат пословног простора продат је на београдској општини Врачар за 6.878 евра, површине 189 квадрата, а највиша уговорна цена пословног простора од 1.996.483 евра остварена је на Новом Београду, површине 990 квадрата.
Најскупље гаражно место по цени од 58.400 евра прометовано је на локацији Београд на води.