Број захтева за азил у Аустрији, не укључујући Украјинце, скоро је утростручен прошле године и достигао је 110.000, што је највећа стопа по глави становника у Европској унији, због чега је влада у децембру прошле године блокирала ширење шенгенског простора, преноси Политико.
Нама је важно да се бројке смањују и да дође до континуираног пада, рекао је Шаленберг, називајући вето „сигналом упозорења“ Бриселу.
„Морамо разумети да када видимо више 100.000 захтева за азил сваких 12 месеци, тешко нам је да дозволимо да се овај дисфункционални систем и даље развија“, рекао је Шаленберг.
Он је одбио да прецизније каже када би Беч могао да укине вето на проширење шенгена, али с обзиром да број избеглица наставља да расте, решење за ћорсокак око тог питања изгледа да је недостижно у догледно време.
Агенција Европске уније за азил у јануару је забележила повећање броја азиланата од скоро 60 одсто у односу на исти месец прошле године.
Шаленберг је рекао да је његова влада охрабрена „акционим планом“ ЕУ да пооштри граничне контроле и убрза процедуре за добијање азила, али да жели да види много већи напредак.
Европска унија је прошле године примила око милион избеглица, без Украјинца, што је повећање од скоро 50 одсто, а да су Француска и Немачка по глави становника имале азиланата колико Аустрија, те две земље би саме добиле милион људи, тврди Шаленберг.
Бугарска и Румунија годинама траже приступање шенгену и љутито су реаговале на потез Аустрије, док се Холандија придружила Аустрији у стављању вета на Бугарску, али је дала зелено светло Румунији.