Извештај је, у име Републике Српске као потписнице свих анекса који чине Дејтонски споразум, генералном секретару УН и земљама чланицама Савета безбедности, упутио председник Владе Српске Радован Вишковиић, саопштено је из Бироа Владе за односе са јавношћу.
Извештај се односи на период октобар 2022. - мај 2023. године и у њему Влада Републике Српске изражава своја виђења о кључним питањима и проблемима са којима се суочава БиХ, а са циљем разјашњавања својих становишта члановима Савета безбједности и међународне заједнице, преноси Срна.
У првом делу Извештаја истиче се неопходност да сви релевантни актери поштују и придржавају се Дејтонског споразума и наводи да Република Српска још једном потврђује своју посвећеност Дејтонском споразуму, као и суверенитету, територијалном интегритету и уставном поретку БиХ.
У другом делу Извештаја тежиште пажње стављено је на знатан политички напредак који је БиХ постигла након избора одржаних у октобру 2022. године, када је у рекордном року постигнут политички споразум бошњачких, српских и хрватских странака на нивоу БиХ.
Трећи део Извештаја бави се интеграцијом БиХ у ЕУ, као и напорима усмереним на регионалну интеграцију.
Оцењује се да одлука Европског савета из децембра 2022. године којом се БиХ додељује статус кандидата за чланство у ЕУ представља важну прекретницу и додаје да се Република Српска нада и очекује да ће допринети напорима на интеграцијама у ЕУ, и на нивоу БиХ и у ентитетима.
У Извештају се додаје да Република Српска остаје посвећена спровођењу неопходних реформи на путу БиХ ка чланству у ЕУ, истовремено водећи рачуна да се поштују уставне надлежности свих нивоа власти.
У четвртом делу Извештаја наглашава се да је мир у БиХ ненарушен, упркос изјавама неких који шире страх и позивају на страно уплитање у још већој мери.
Влада Републике Српске у петом делу Извештаја објашњава да страно уплитање у БиХ, иако често добронамерно, подрива развој и стабилност БиХ.
Осим тога, анализирају се разлози кризе легитимитета Уставног суда БиХ у коме, како се наводи, доминацију имају странци и чији је легитимитет додатно нарушен неуспехом судијске већине да заштити Устав БиХ, те тенденцијом да одлуке доноси на основу политике, а не закона, често уз непримерено уплитање са стране.