НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Временска капсула за науку: Да ли је Прадеда најстарије дрво на свету /фото/

Дрво на југу Чилеа познато по надимку Прадеда тренутно je у процесу одређивања старости и трци за титулу најстаријег. Али то није најинтересантнији део везан за њега, је би могао научницима да понуди важне информације.
Sputnik
Прадеда има дебло пречника четири и висине 28 метара, а верује се да је стар 5.000 година, што је 150 година више од Метузалема, бора у Калифорнији који има 4.850 година.
Прадеда би научницима могао да понуди одговоре како се планета прилагођавала климатским променама.
„Он је једини преживели, нема других који су имали прилику да живе тако дуго“, мишљења је Антонио Лара са Универзитета Аустрал и чилеанског центра за климатске науке и промене, уједно и део тима који се бави мерењем старост дрвета.
Прадеда је врста ендемичног чемпреса, латинског назива Fitzroya cupressoides, и налази се на 800 километара јужно од Сантијага, главног града Чилеа.
Последњих година, регион Лос Риоса и шуме у њему су опседали туристи да би се фотографисали са „најстаријим дрветом на свету“. За његово откриће заслужан је управник шуме Анибал Хенрикуез још 1972. године. Међутим, он није желео да га открива јер је веровао да је стабло изузетно вредно и желео је да га заштити од туриста.
Међутим, овако нешто није могло да остане скривено од јавности. Временом за Прадеду су се заинтересовали и научници, који су 2020. године избушили рупу како би узели узорак из њега. Али како нису стигли до средишта стабла, знали су да старост од 2.400 година није права и да морају да се послуже неким другим начинима да би решили проблем одређивања његове старости.
За сада више од 80 посто анализа указује да је дрво старо око 5.000 година, иако се чекају још неке додатне анализе да би се то дефинитивно потврдило. Поред тога, Прадеда би према веровању научника могао да открије неке врло битне информације.
„Они су као отворена књига, а ми смо као читаоци који читају сваки њихов прстен", рекла је Кармен Глорија Родригез, помоћница истраживача у лабораторији за дендрохронологију и глобалне промене на Универзитету Аустрал.
Другим речима те странице приказују сушне и кишне године, податке о земљотресима и пожарима и све то у зависности од ширине прстенова. Стога се Прадеда сматра временском капсулом која може да понуди прозор у прошлост, преноси Национална географија.
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Камен судбине биће коришћен на крунисању британског краља: Сад су на њему откривени необични симболи
Коментар