Како се наводи у листу, „глобална агенда председника Бајдена суочава се са озбиљним изазовима у тренутку када земље у развоју покушавају да остану по страни у конфликту Сједињених Држава, Русије и Кине који се разбуктава, а у неким случајевима, ово ривалство користе у своју корист“. Лист појашњава да се овакве процене америчких обавештајних служби налазе у тајним документима који су процурели на друштвене мреже.
Док су кључни савезници САД у Европи и источној Азији подржали Бајденову кампању за Украјину и обезбеђују више оружја уз одбацивање руске енергије, Вашингтон се суочио са отпором на другим местима.
Један од материјала који је процурио, пише лист, открива да је пакистанска влада, пре гласања о антируској резолуцији у УН, очекивала притисак Запада на Исламабад да подржи документ. Међутим, Пакистана се ипак уздржао од гласања.
Према обавештајним документима, Њу Делхи је исто то урадио у фебруару. Саветник за националну безбедност индијског премијера Нарендре Модија, Аџит Довал, разговарао је 22. фебруара са секретаром Савета безбедности Русије Николајем Патрушевом. У документима америчких обавештајних служби се наводи да је Довал уверавао Патрушева у подршку Индије Русији на мултилатералним платформама, а Њу Делхи је „радио“ на томе да осигура да се питање специјалне војне операције „не појави током састанка Г20, под председавањем Индије“.
Како наводи Вашингтон пост, процурели материјали садрже прелиминарну процену предлога бразилског председника Луиза Инасија Луле да Силве да се створи „глобални мировни блок“ за помирење америчких и кинеских интереса и окончање непријатељстава у Украјини. У документу се тврди да су званичници руског министарства спољних послова подржали Лулин план.