МУЛТИМЕДИЈА

„Црвени Диор“: Совјетски модни дизајнер кога је Пјер Карден сматрао једнаким себи

Совјетски и руски модни дизајнер Вјачеслав Зајцев, који је недавно преминуо, нераскидиво је повезан са формирањем и развојем моде у СССР. Он је био први совјетски креатор који је учествовао у париској недељи моде, а добио је и признање за једног од најбољих светских модних дизајнера.
Sputnik
1 / 11

Вјачеслав Михајлович Зајцев био је уметнички директор Експериментално-техничке фабрике одеће московског региона.

2 / 11

Зајцев је био је уметнички директор Експериментално-техничке фабрике одеће московског региона.

3 / 11

Он је био задужен за надзор над производњом одеће за радње у Москви и околини: На слици са моделима приликом представљања часописа "Московски стил"

4 / 11

У жижу јавности дошао је почетком шездесетих, када је дизајнирао шик верзије телогрејке, познате и као ватник (пуњена јакна од памука, веома честа у Русији) и ваљенки (традиционалних филцаних чизама) за раднике колхоза

5 / 11

Недуго затим, постао је шеф Дома модела, савезне модне куће СССР. Нарочито је био хваљен због уношења живих боја у своје колекције

6 / 11

Француски „Пари мач“ био је један од првих страних часописа који је високо оценио радове Зајцева и називао га „Црвеним Диором“, алудирајући на црвену боју социјалистичког Совјетског Савеза

7 / 11

Током његове каријере, поредили су га са познатим светским модним дизајнерима, као што су Кристијан Диор, Ив Сен Лоран или Пјер Карден, који је Зајцева назвао „једнаким међу једнакима“

8 / 11

Био је први совјетски модни креатор који је учествовао на чувеној Париској недељи моде

9 / 11

Његове муштерије биле су неке од најпознатијих светских личности, као што су Џејн Фонда, Тед Тарнер, Раиса Горбачов, а модне ревије одржавао је широм света

10 / 11

Зајцев је често истицао да су му узори Коко Шанел, Кристијан Диор, Ђанфранко Фере и Ибер де Живанши, али су његове креације често под утицајем традиционалног руског и словенског стила

11 / 11

Модели Славе Зајцева уврштени су и у колекцију музеја Ермитаж у Санкт Петербургу

Коментар