„Позивамо Русију да не користи тај такозвани напад као изговор за даљу ескалацију сукоба“, рекао је Борељ уочи седнице савета ЕУ за развој.
Огласила се француска страна
Министар спољних послова Француске Катрин Колона сматра да је напад дроновима на Кремљ „чудан и загонетан инцидент“.
„Немам неке посебне информације о томе и не желим да улазим у дискусије о различитим верзијама којих има много. Али могу рећи да је та епизода чудна. У нормалној ситуацији се то тешко разуме. Зато нећу ићи даље од тога осим што ћу рећи да је то чудно или загонетно. Украјина је званично саопштила да нема везе са тим догађајем који остаје без објашњења“, изјавила је Колона за радио „Франс интер“.
Раније је прес служба Кремља саопштила да је током ноћи 3. марта кијевски режим покушао да беспилотном летелицом изведе напад на резиденцију руског председника Владимира Путина у Кремљу. Две летелице су онеспособљене. У нападу није било жртава нити материјалне штете. Портпарол Кремља Дмитриј Песков касније је за Спутњик изјавио да председник у том тренутку није био у Кремљу.
Подсећамо, званичници и војна лица из Кијева и са Запада више пута су говорили о могућим нападима дроновима на мете у Москви. На пример, шеф украјинске војне обавештајне службе Кирил Буданов рекао је у априлу да украјински дронови стижу до Москве па и даље. Такође, саветник министра унутрашњих послова Украјине Антон Герашченко објавио је снимак из 2015. године са беспилотном летелицом која лети изнад Кремља, рекавши да Кремљ има „све шансе да буде у зони гађања“.
О претњама нападима писао је и „Вашингтон пост“, позивајући се на поверљива документа која су доспела на интернет. Лист је навео да је Буданов планирао да изведе нападе на Москву и Новоросијск 24. фебруара ове године, али је Вашингтон наводно тражио да се они одложе.