Како помоћи деци која су гледала страшан злочин?

Ово за Сутњик каже школски психолог са дугогодишњим искуством у раду са децом Биљана Лајовић и додаје:

"Министарство просвете је 2014. године направило Приручник за психолошке кризне интервенције у образовно - васпитним установама, треба га искористити у овој страшној кризи".

Институт за ментално здравље у Београду је у циљу подршке породицама страдалих, наставницима и ученицима којима је потребна психолошка помоћ и подршка, отворио две телефонске линије: 063 8681757 и 063 8682217.

Међутим, Лајовићева, која је део радног века провела и у највишем телу које се бави образовањем у Србији, подсећа да је деци из "Рибникара" и њиховим родитељима неоходна директна подршка. Министарство просвете може да окупи специјални тим који је едукован због различитих кризних ситуација.

"Десило се да је наставник умро на сред часа, имали смо ситуацију да се дете обесило, ван школе, али њихов ученик. Имали смо разне драматичне ситуације. Тада су направљени тимови, обучени су људи да примењују елементарне процедуре везане за кризне ситуације.

Овај школски психолог додаје да у Приручнику Министарства просвете за хитне психолошке интервенције тачно пише шта треба да се ради са децом, да је јасно објашњено који су кораци у поступању у свакој ситуацији. Она истиче да пре свега, са свом децом мора да се разговара, са сваким дететом у школи.

"Мора да се говори о осећањима, не сме ништа да се ставља под тепих. Такође, треба да се располаже тачним информацијама, јер када них нема, шире се гласине. Треба да се види ко може у тој психолошкој првој помоћи да буде довољно ојачан да може да се врати у такозвано нормално функционисање. А онда се они који не могу, који су озбиљно трауматизовани, шаљу по даљу помоћ различитих струка, психијатара или психотерапеута".

Трагедија погодила сву децу

Она додаје да ова трагедија не погађа само децу из школе у којој су се догодила убиства, погађа сву нашу децу и зато је важно да наредних дана обратимо посебну пажњу на њих.

"То би требало да буде процедура која може да се направи у свакој школи, јер имамо проблем, не само са "Рибникаром", већ колико чујем има деце која су узнемирена, родитеља који су више узнемирени, који се боје шта ће бити, како ће бити. Мора да се реагује, не само у школи где се трагедија десила, већ и у осталим школама", апелује Лајовићева.

Она додаје да о овој стравичној трагедији сви родитељи треба да разговарају са свом децом. Тема је јако важна, па истиче да не треба да ми причамо о себи и саветујемо, треба пре свега питати децу како се осећају.

"Питајте их, шта ти је пролазило кроз главу кад се то десило, нека буду реченице којима отварамо разговор са дететом, да чујемо шта дете мисли. Када нам исказује своја осећања, никако не говорити "немој да се бојиш", "није то ништа", "то се дешава", реченице којима се минимизира његов страх или паника. Ни једно осећање детета везано за ову страхоту не сме да се негира, да се каже, "ма добро, то ће проћи", него да се буде стрпљив", саветује овај стручњак.

Школа сада има само један задатак

Она додаје да постоје деца која сад неће имати никакву реакцију, али за неколико дана хоће. Зато треба обратити пажњу на то да ли дете спава, да ли се ноћу буди, да ли га је страх.

Лајовићева додаје да обавезно ових дана сваки родитељ у Србији мора да нађе времена за неку заједничку активност, да се приближи свом детету. Ако приметите проблем и школа обавезно треба да зна.

"Школа треба да стави у други план све остало, да приоритет буде како да се деца ослободе страшног стреса у коме су се нашла, у супротном би могла имати озбиљне последице", закључује Лајовићева.

ДРУШТВО

Отворене телефонске линије за подршку породицама убијених, наставницима и ученицима

4 Мај 2023, 08:01