Осморо деце и радник обезбеђења убијени су трећег маја јутру у оружаном нападу тринаестогодишњег ученика у Основној школи „Владислав Рибникар“ у центру Београда. Шесторо ученика и једна наставница су повређени, а нападач је ухапшен.
„Мучни дани, мучни тренинзи. Земља се окреће, живот се наставља, али сваки метак који опалим ствара мучнину у стомаку. Зашто је дете од 13 година вежбало на ватреном оружју? Зашто је дете имало приступ татином пиштољу? Увек сам мислила да моја мама греши што крије делове татиног пиштоља по стану, још на различитим местима, да нико не зна где, јер шта ако уђе провалник, а ти се не можеш одбранити?“, навела је српска репрезентативка.
Супурга кошаркаша Партизана Данила Анђушића, која је 2012. на Олимпијским играма у Лондону освојила сребрну медаљу, истакла je да ватрено оружје није за децу.
„Стрељаштвом деца почињу да се баве у том периоду, али искључиво у стрељанама, где се гађа ваздушним оружјем и увек уз надзор тренера и прикладну обуку. Иако бих волела да моја деца упознају стрељаштво, можда да се и баве њим, за све постоји време и место и оружје прикладно годинама. Чак и ако дете показује склоност ка овом спорту, а нема довољно година“, додала је Ивана Максимовић Анђушић.
„Ту су пушке на гумене метке, пушке на ласере и тако даље. Деца су наше огледало, деца стичу хобије гледајући нас или оно што им понудимо. То нека нам је увек на памети, као и да је одгој и сигурност деце у нашим рукама“, закључила је Максимовић Анђушић.