Беренику Троглодитику је основао Птоломеј II Филаделф, средином 3. века п.н.е и дао јој име граду по својој мајци. Овај град је врло брзо стекао важну улогу луке, у ком су се спајале многе трговачке руте. А колико је био значајан говори и податак да је од њега па до Коптоса у долини Нила био изграђен пут.
Забележено је да је он између 1. и 2. века н.е., под римском управом био једна од главних станица за трговину слоновима коришћеним у рату и егзотичном робом као што су бибер, полудраго камење, тканина и слоновача, транспортованом између Индије, Шри Ланке, Арабије и Горњег Египта.
Тим археолога из Америке и Пољске је неколико година радио на истраживању овог локалитета, да би у последњој кампањи унутар комплекса једног храма нашли статуу високу 71 центиметар која приказује Буду у стојећем ставу.
Око Будине главе је видљив ореол који симболизује сунчеву светлост, често приказиван елемент у будистичкој иконографији како би се дочарала учитељева наводна могућност да се „претвори у светлост“, тј. да емитује зраке светлости док се налазио у нирвани.
Према др Маријусу Гојазди, материјал коришћен за израду статуе потиче највероватније из околине Истанбула, а једна од могућих теорија је да су трговци из Индије на свом путу дали локалним мајсторима да исклешу скулптуру. Потом су је поставили у оближњи храм, где су откривени натписи на санскритском језику док стоје поред оних написаних на старогрчком, преноси Национална географија.
Археолози су такође открили два новчића пореклом из индијског краљевства Сатавахана, древне индијске династије. Сатавахана је било једно од првих индијских краљевстава које је производило новац са ликовима својих владара, а два таква примерка откривена у Береници потичу из II века н.е..