До финала Масетрса у Мадриду у конкуренцији дама стигла је Арина Сабаленка, друга тенисерка света, док се у мушкој конкуренцији за титулу бори такође други рекет света Карлос Алкарас. Белорускиња је полуфинални меч против Марије Сакари одиграла дан пред свој 25. рођендан, а организатори су јој донели торту, или да будемо прецизнији тортицу као знак пажње.
Сабаленки се допао гест, међутим дан касније Алкарас је играо полуфинални меч на свој 20. рођендан и добио знатно већу торту, на два спрата са тениском лоптицом на врху. Навијачи белоруске тенисерке побунили су се на друштвеним мрежама, а потом је директор турнира Фелисијано Лопес својим обраћањем направио још већи проблем.
„Изненађен сам реакцијом после овог геста. Под један Карлос је победио за пласман у финале, под два играо је на централном терену и под три турнир се игра у Шпанији иако је интернационални догађај. Такође надам се да се Руне није узнемирио“, написао је Лопес алудирајући на то да је Холгер Руне такође добио мању торту, али уз шампањац и целу слављеничку процедуру, док се Сабаленка са својом тортом фотографисала у ходнику.
Мадриђани су због Аринине тортице вероватно сада осрамоћени, јер је белоруска тенисерка освојила титулу и то после победе над првом на свету.
Реакција Сабаленке је потом тек посрамила Лопеса и организаторе. Увек насмејана, достојанствена и једна од омиљених тенисерки међу колегиницама у току победничког говора објаснила погледала је Шпанца, а због њених речи застала му је кнедла у грлу.
„Мислим да је то торте, била је превише добра”, поручила је Сабаленка Мадриду.
Док је некима дебата смешна, неки су јасно видели далеко већи проблем који се крије иза величине торте. Међу првима која је дала своје образложење огласила се белоруска тенисерка Викторија Азаренка.
„Не може се прецизније објаснити третман“, написала је Азаренка уз фотографије Сабаленке и Алкарса са својим тортама.
Белорускиња је вероватно алудирала на целокупни третман које тенисерке имају у белом спорту у односу на њихове колеге. Највећа разлика огледа се у новчаним наградама, међутим, приметна је и у посетама на мечевима као и честим подсмевањима.
У једном од разговора са српском тенисерком Дејаном Радановић која је због низа здравствених проблема пала на ВТА листи, али се и успешно вратила, Спутњик је говорио на тему разлика у третману према тенисерима и тенисеркама. Изузетно приземно и са пуно поштовања Дејана није желела да се жали нити указује на то да се она суоачава са неким потешкоћама, али је искрено указала на то чему је сведочила.
„То је опширна тема. Када је на пример у питању кладионица, то је много распрострањено. Било ко и било где може да оде и уплати своту новца за мене, када завршиш меч чека те минимум три, четири поруке. Дешавало ми се и када победим, а тек ако изгубим. Ако је особа уложила новац у тебе, они те криве, Видим на друштвени мрежама играчи износе шта преживљавају, некад то повреди, неког мање неког више, нисмо сви исти на менталном плану. У колективним спортовима је лакше. Ти не занимаш некога ко живи у Јужној Америци, али је он уложио новац у тебе и онда ће доћи на друштвену мрежу и написаће ти најгоре речи. Мислим да је то код жена израженије, јер девојке које су лепе и атрактивне, ако не остварују очекиване резултате (пример Радукану, Бушар) питаће из зашто се сликаш, а не тренираш. Дефинитивно није фер у сваком смислу, на женама се више истресају, то је нажалост тако“, рекла је једном приликом Радановићева.
Да се ситуација промени и да тенисерке стекну једнакост залагао се Новак Ђоковић и то још раније када није основао организацију ПТПА.
„Као што сигурно знате, веома ми је стало до тога да се професионални тенис даље развија и кад то кажем у глави су ми интереси свих играча. Због тениса сам ово што јесам данас и осетио сам потребу да искажем свој став о поштенијој и бољој дистрибуцији наградног фонда међу свим играчима – тенисеркама и тенисерима. Заједно треба да се боримо за боље услове за све играче. Последње што сам имао на уму је да се мој став претвори у борбу полова и причу о разликама у наградама, јер је мој став да сви тенисери и тенисерке треба да буду равноправно награђени за своју игру и напоре које улажу“, рекао је Новак још 2016. године.
Први рекет света неколико година касније основао је организацију ПТПА која је као један од главних циљева навела једнакост између тенисера и тенисерки. Да је Новак по том питању нешто и радио, а не само причао потврдила је и Дејана.
„Са ВТА је ситуација мало боља, Новак је доста утицао са ПТПА, смањили су наградни фонд, али су повећали за Гренд слемове и квалификације. Они који играју Гренд слемове, то је првих 250 тенисерки, оне могу да буду на нули. Све испод тога нема шансе. У последњих пар година на ВТА турнирима добијеш једну собу плаћену, ако идеш са неким коме треба одвојена соба додатно плаћаш“, објаснила је српска тенисерка једну од промена.
Док су Гренд слемови изједначили наградни фонд, на неким турнирима попут Мастерса у Риму разлика је и даље и више него драстична. Прошле године када је Новак освојио трофеј у „вечном граду“ зарадио је 836.355 евра док је за исти пехар у конкуренцији дама Ига Швјонтек добила 332.260 евра. Због овако велике разлике организатори турнира у Риму морали су да реагују па је тако стигло обећање да ће се награде до 2025. године изједначити.
Нажалост, показало се да проблем није само у новцу и да се попео на један банални ниво торте. „Од муве се прави магарац“, али је у овом случају потребно да се говори о тој теми јер колико год је Алкарас сјајни талентовани тенисер, родом из Шпаније, Сабаленка је тенисерка која је у претходном периоду такође правила изузетне резултате. Освојила је Аустралијан опен, а у Мадриду је пре две године такође подигла пехар.