"У украјинској кризи, папа Фрања је заузео став који га ставља у исти раван са Пекингом, Њу Делхијем и Бразилијом, а не са Вашингтоном, Лондоном или Бриселом. Он се залаже да Запад престане да наоружава Украјину и позива на хитан прекид ватре“, мишљења је стручњак.
Према његовом мишљењу, сукоб у Украјини показао је растући јаз између Запада и Ватикана.
„Историјски гледано, Света столица је практиковала оно што научници називају моделом дипломатије 'велике силе' – подржавала је суперсиле у одређеном времену. То је вековима значило де факто савез са Светим Римским Царством, Француском монархијом и Аустро-Угарском. Током већег дела 20. века, Рим је постао толико везан за западне силе да је Пије XII, који је био жестоки антикомуниста и поглавар Римокатоличке цркве током Другог светског рата, добио надимак „капелан НАТО-а“, каже се у чланку.
Међутим, став папе Фрање показује колосалну промену у филозофији Ватикана, која ће наставити да се мења, приметио је експерт. У 21. веку је створена ситуација да већина католика живи ван западних земаља и да сукоб у Украјини не доживљавају онако како се то види у САД или Европи, појаснио је он.
Изјаве папе одражавају конфронтацију Глобалног Севера и Југа, а позиви Ватикана Украјини поклапају се са мишљењем већине католика који нису у земљама НАТО-а, резимирао је амерички новинар.