Изводи из декласификованих докумената немачког министарства спољних послова, који показују политику Колове владе према Турској деведесетих година 20. века, објављени су у недељнику „Шпигл“.
Према документу који носи датум 13. јул 1992, немачки министар спољних послова Клаус Кинкел рекао је свом турском колеги Хикмету Четину, током посете Анкари, да ће Немачка подржати пуно чланство Турске у ЕУ, која се тада звала Европска заједница.
Кинкел је покушао да увери турског колегу како су утисци да Западна Европа не жели Турску у европском клубу погрешни, и подвукао је да ће Берлин подржати Анкару у њеном циљу да постане пуноправни члан Европске заједнице, наводи се у документима.
Међутим, три дана касније, бивши канцелар Хелмут Кол рекао је норвешкој премијерки Гро Харлем Брунтланд, током посете Ослу, да је немачка влада под великим притиском Турске да подржи пуноправно чланство те државе, али да је он против тога, те да „Турска не може постати члан европског клуба јер припада потпуно другој димензији“.
Хелмут Кол и Ангела Меркел 1991. године.
© AP Photo / Fritz Reiss
Такође, петог новембра 1992. године, Кол је рекао тадашњој премијерки Пољске Хани Сухотској да је „пуноправно чланство Турске у Европској заједници незамисливо из немачке перспективе“, наводи се у документима. Кол је партијским друговима рекао и да „није научио на часовима географије да Анадолија припада Европи“, стоји у документима.
Хелмут Кол био је немачки канцелар са најдужим стажом и водио је земљу 16 година, од 1982. до 1998. године. Његова Хришћанска демократска унија (ЦДУ) дуго се противила перспективи пуноправног чланства, а фаворизовала је специјалне односе између ЕУ и Турске.
Анкара је поднела захтев за чланство још 1987. године, а европски лидери су се 1999. године сагласили да Турска има право да се прикључи ЕУ.
Преговори о приступању ЕУ и Анкаре почели су 2005, али су заустављени 2007. због кипарског питања и противљења неколико држава чланица ЕУ.