Пелотон га је сустигао на 36 километара до краја, често је био у првом плану, у преносу, сигурно је направио добру рекламу и себи и свом тиму. Запамтили су многи како је вукао храбро и какву је снагу показао данас.
Иначе, у току етапе могле су чак поред пута да се виде и српске заставе. Јако лепи детаљи за видети.
Заједно са Стојнићем у бегу је био и Александар Конишев, момак рођен у Верони, иначе син легендарног руског бициклисте.
На око 50 километара пре краја етапе, Стојнић и Конишев направили су разлику од око два минута.
На 37,6 километара пре краја Стојнић је сам кренуо, Конишев то није могао да прати, а Србин је пробао да дође барем до брдског циља.
Готово 180 километара је Стојнић био у бегу, али га је пелотон, односно велика група, стигао на 36 километара до краја етапе.
Штета што није дошао до награде у виду брдског циља, али утеха ће му бити црвени број за најборбенију вожњу.
Потпуно заслужено!