Први пут у историји елитног фудбала, чак тројица тренера који се боре за Лигу шампиона долазе из једног истог региона, Емилије Ромање, смештене у самом срцу Италије. Пре тога имали смо полуфиналисте елитног такмичења из 2020. године, Томаса Тухела и Јулијана Нагелсмана, који су Баварци, али је овог пута лествица померена.
Дон Карлето из Ређиола
Почињемо од Ређиола, родног места Карла Анћелотија (63). Он није тренер са највише полуфинала елитног такмичењам иако их има чак девет - бољи од њега је Пеп Гвардиола коме је ово десето полуфинале - али је зато Анћелоти најтрофејнији тренер у Лиги шампиона са четири титуле првака Европе - са Миланом 2003. и 2007. и Реал Мадридом 2014. и 2022. године.
Освојио је такође и две Лиге шампиона као фудбалер са Миланом, затим почео као тренер у својој Ређо Емилији, где је водио локални клуб Ређијану: четири бода из седам кола и последње место нису били за похвалу, али је управа имала поверења па је Карло на крају сезоне увео овај тим у Серију А.
Анћелоти се потом преселио у оближњу Парму са којом је био други на табели и тако кренуо на пут ка звездама. Јувентус, Милан, Реал, Пари Сен Жермен... Иако је постао славан и познат никад није заборавио одакле је потекао, па је повремено помагао оцу Ђузепеу у пољу, када није имао фудбалске обавезе.
Господин Елегантни из Парме
Када од Ређиола кренете западније, стижете у Парму, родно место 57-годишњег Стефана Пиолија. Као младог фудбалера описивали су га као елегантног дефанзивца који може да игра на више позиција, али су му тешке повреде уништиле играчку каријеру.
„Када хоћу да ми буде добро, вратим се овде“, често истиче тренер владајућег шампиона Италије, који је одрастао у Парти Боки - западном делу Парме, града нарочито познатог по млекарској индустрији.
Сада је настањен у Порпорану, док му браћа живе у месту Сан Паоло ди Ториле. И као играч и као тренер је наступао за Парму, а водио је и Модену, Пјаћенцу, Сасуоло и Болоњу. Афирмисао се на клупи Лација, а највећи тренерски успех му је Скудето са Миланом прошлог лета, после 11 година чекања.
„Онај други“ Инзаги и духови судбине
Милански дерби у полуфиналу Лиге шампиона долази тачно 20 година касније од оног култног из 2003. године, а и Стефано Пиоли и 47-годишњи комшија Симоне Инзаги из Пјаћенце биће дебитанти у полуфиналу на европској сцени.
Из бетонских џунгли у Сан Николу (индустријско предграђе Пјаћенце, одмах преко реке Требије), чувена браћа Инзаги, Филипо и Симоне, су отишла да се баве играчким и тренерским послом, али су остали верни старом крају па имају доста инвестиција у некретнине у родном граду.
Симоне се нада да ће освајањем Лиге шампиона разјурити духове судбине који га прогоне и коначно се отарасити оног префикса „онај други“ Инзаги. Уколико успе у томе моћиће да залије успех чувеном самбуком, локалном ракијом карактеристичном за Пјаћенцу и регију у којој се налази.
*Погледајте најновију епизоду Спутњик спорта