Бугарска спада у ред земаља које су одбиле да ратификују Конвенцију Савета Европе о спречавању борбе против насиља над женама и домаћим животињама.
За суд и бугарске политичаре споран је концепт рода у тексту конвенције – род (gender) у њему подразумева друштвене улоге; у бугарској верзији текста, предлаже се заштита права жртава без дискриминације на основу „пола, друштвеног пола <...> и родно заснованог идентитета” .
Према мишљењу суда, дистанцирање од концепта пола као биолошке карактеристике не одговара циљевима конвенције о заштити жена од насиља. (Сам бугарски устав не дефинише пол, али каже да је брак добровољна заједница мушкарца и жене). Бугарски Уставни суд је 2018. године донео одлуку да текст документа није у складу са уставом земље.
Европски суд је 2021. године одлучио да ЕУ може да ратификује конвенцију посредством квалификоване већине.
Тренутно је више од 450 посланика у европском парламенту подржало увођење конвенције у ЕУ. Према речима бугарског представника у ЕП Ангела Џамбаскија, једино је он од бугарских посланика у ЕП гласао против.
„Вратимо се 15 година раније, када се Бугарска придружила ЕУ и размислите да ли је неко од нас тада могао да замисли да је могуће силом наметати свим чланицама ЕУ неку одлуку са којом грађани неке чланице ЕУ нису сагласни. Европа којој смо тежили 2006-2007. године и Европа ка којој Бугарску сада гурају, конкретно у њену срж, еврозону, немају ништа заједничко једна са другом“, објаснио је стручњак.
Он је истакао да Европа губи своју субјективитет, јер тренутно спроводи контрапродуктивну политику, у оквиру које је и увођење пакета антируских санкција, а тренутно је у припреми 11. пакет.
„Де-факто, ово је много већи удар на индустрију, потрошаче, животни стандард у Европи, него, рецимо у Русији и т.д. Русија је забележила једну од најнижих стопа пада БДП у овој години“, закључио је он.