Мистериозна и дуго тражена честица која може да се сећа своје прошлости створена је помоћу квантног рачунара. Честица названа анyон другачија је од било које друге честице коју наука познаје, јер води неку врсту записа о томе где се налазила у прошлости.
Уобичајено, мењање честица попут електрона или фотона чини их потпуно промењивим. Међутим, физичари су још у 70-им годинама 20. века схватили да то није случај за одређене квазичестице које могу да постоје само у две димензије, које су назвали анyонима. Квазичестице, као што им име каже, нису праве честице, већ колективне вибрације које се понашају као да јесу честице.
За разлику од других честица, замена анyона из темеља их мења, при чему број замена утиче на начин на који вибрирају. Групе одређене врсте, које се називају не-Абелов анyон, носе у себи запис на редослед којим су замењене, баш као што уплетени комад канапа задржава редослед у којем су његове нити биле прекрижене. Али тамо где нити ужета делују физички, анyони међусобно делују кроз чудан квантни феномен испреплетености, где су својства честица нераскидиво повезана кроз простор.
Та инхерентна меморија и квантна природа квазичестица чине не-Абелове анyоне атрактивним начином за квантно рачунарство, али никада до сад нису пронађени експериментално.
Процес стварања мистериозне квазичестице
Хенрик Дрyер из компаније за квантно рачунарство Quantinuum и његове колеге сада тврде да су успели управо то. Развили су нови квантни процесор, назван Х2, који користи ионе итербија и барија, заробљене помоћу магнетних поља и ласера за стварање кубита, или квантних битова, основног грађевног блока квантног рачунара.
Затим су те кубите уплели у формацију названу Кагоме решетка, односно узорак испреплетених звезда уобичајених у традиционалним плетеним јапанским корпама. То је кубитима дало идентична квантно механичка својства идентичне онима предвиђеним за анyоне. Када је тим прилагодио интеракције између кубита на начин који је био еквивалент померању тих квазичестица, могли су да тестирају и да потврде карактеристичне промене зависне о замени карактеристика анyона.
Ово је први уверљиви тест који је то успео, тако да би ово био први случај онога што бисмо назвали не-Абеловим тополошким поретком, каже Стивен сајмон са Универзитета у Оксфорду. Чињеница да се можете играти с анyонима помоћу квантног рачунара такође је корисна за научнике који желе боље да разумеју ово егзотично стање материје, додаје.
Ипак само симулација?
Ипак, не слажу се сви да је Quantinuum створио не-Абелове анyоне, већ да су их само симулирали.
„Знам да су јако узбуђени због свог посла и треба да буду узбуђени, али то је још увек симулација, каже Џинис Пахос са британског универзитета. Он објашњава да можда недостају одређена својства присутна у правој ствари.
Дрyер има другачији став, тврдећи да квазичестична природа анyона значи да је симулација идентична стварној ствари, преноси New Scientist.
Контраинтуитивно својство ових билона је да они заправо нису физички, није их брига од чега су направљени. Они се само односе на информације и испреплетеност - па ако имате било какав систем који може да створи такву врсту испреплетености, можете створити исту врсту било којих, каже Дрyер.