Ранија истраживања указивала су да су орбите планета у унутрашњости Сунчевог система насумичне, и да су њихове хаотичне путање до сада требало да доведу до судара између њих.
Новооткривена сазнања нуде увид у научни феномен који спречава Сунчев систем од упадау потпуни хаос, како је раније било очекивано.
На основу теорија математичара из 19. века Анрија Поенкареа, могућа су два сценарија који би предвиђали да када би планете Меркур, Венера, Марс и Земља биле у непосредној близини , у једном сценарију оне би се сударале једна са другом, а по другом би се међусобно удаљавале.
Али на основу истраживања астронома (и коаутора нове студије) Жака Ласкара из 1989. године, случај у којем би се планете разишле трајао би 5 милиона година.
„То у основи значи да губите једну цифру сваких 10 милиона година“, рекао је Ласкар за америчке медије, додајући да након дужег времена расте неизвесност где ће планета завршити.
Даљим прорачуном, Ласкар је открио да би било потребно најмање 30 милијарди година да се било која од планета судари.
Налази до којих се дошло у овом истраживању објављени су у часопису Physical Review X.