Бели двор је краљ Александар почео да гради у лето 1934. године са намером да ту одгаја тројицу наследника, краљевиће Петра, Томислава и Андреја.
Велики портрет Краља Александра који је насликао Паја Јовановић.
Туристичка организација Београда (ТОБ) организује обиласке Краљевског комплекса сваке суботе од 9.30 и 12.30.
Степениште које води у горње просторије Белог двора.
Дворска трпезарија.
Салон у којем су Јосип Броз Тито и Слободан Милошевић примали политичке госте је просторија коју је јавност највише пута видела у медијима.
Одаја у сутерену која је краљу служила као место за одмор и уживање у никотинском диму, с обзиром на то да је био страствени пушач.
Дух Оријента у једној од просторија у сутерена Краљевског комплекса.
Руске архитекте Николај Краснов и Сергеј Смирнов су имали велику слободу у декорацији просторија које се налазе у сутерену Краљевског двора.
Јосип Броз Тито је волео да проводи доста слободног времена у сутерену комплекса посебно у просторији где се налазила биоскопска дворана.
"Соба шапата" је краљу служила за приватне аудијенције и поверљиве разговоре са најближим сарадницима.
Улога копије Бахчисарајске фонтане суза смештеној у "Соби шапата" је била да створи звучну завесу, тако да и поред тога што одаја нема врата, ко год би пролазио туда могао је да чује само нешто налик шапату.
Задивљујућа декорација таванице у сутерену Краљевског двора на Дедињу.
Дворска црква Светог апостола Андеја Првозваног, грађена је од 1924. године у српско-византијском стилу, по узору на Краљеву цркву у манастиру Студеница и манастир Светог Андреје на Трески.