Даниел Баумен и његове колеге из Сандија Нешнал лабораторије („Sandia National Laboratories“) у САД-у мерили су инфразвучне сигнале, односно звукове са толико ниском фреквенцијом да су нечујни људским ушима, помоћу балона на соларни погон који лебде на висини од 20 километара изнад површине тла, пише „Њу сајентист“.
Научници те звукове откривају сваки пут
„Када смо пре пуно година почели да летимо балонима, нисмо знали шта ћемо чути. Научили смо како да препознамо звукове експлозија, пада метеора, авиона, грмљавинске олује и града. Али готово сваки пут кад пошаљемо балоне, пронађемо звукове које не можемо да идентификујемо“, истиче Баумен.
Амерички научници су направили балоне широке око 7 метара од танке пластике. Напунили су балоне прахом од дрвеног угља који се загрева на јаком сунцу и чини да балон лебди. За разлику од метеоролошких балона, који се дижу док не пукну, ова врста балона на соларни погон може сатима да лебди у стратосфери, носећи инфразвучне сензоре стотинама километара. Истраживачи су поставили више од 50 балона током седам година, почевши од 2016. године.
Стратосфера звучи доста другачије од површине
Стратосфера звучи сасвим другачије од површине Земље, показала је анализа података које су прикупили у том периоду. На земљи, инфразвучни сензори хватају сигнале које су скренули ветрови на њиховом путу према доле, али балони су лебдели изнад тих ветрова и забележили су трагове турбуленције у другим деловима атмосфере те инфразвучне звукове морских олуја.
Међутим, Баумен каже да многи инфразвучни сигнали из стратосфере нису имали очито порекло. Студија везана за те мистериозне звукове у стратосфери, представљена је 11. маја на састанку Акустичког друштва Америке у Чикагу.
Баумен каже да би ти мистериозни сигнали могли бити повезани с типовима атмосферских турбуленција које никада пре нису забележене, али инфразвуци у стратосфери ретко су били истраживани па је тешко направити утемељена нагађања.
Сличност с пројектом Могул
Додаје да је једна од првих студија ове врсте балоном био експеримент америчког ратног ваздухопловства, кодног назива „Пројекат Могул“, који је настојао да открије инфразвучне сигнале тестирања нуклеарног оружја у Совјетском Савезу 1940-их.
Један од балона „Пројекта Могул“ срушио се у Росвелу у Новом Мексику, што је тај тајни програм разоткрило у јавности. Заташкавање да се прикрије сврха балона изазвало је НЛО теорије завере, наглашава Баумен, а већина података из летова балоном, који су се десили у 1960-има, сматрана је поверљивим.
Бауман сада сарађује с НАСА-ом на развоју сличне технологије балона за још мање истражено место - Венерине облаке. Он и његове колеге желе да прилагоде своје балоне на соларни погон за снимање инфразвука изнад површине Венере, што би могло да буде од помоћи у бележењу сеизмичке активности те Земљи суседне планете.