Десетине хиљада примата користи се сваке године широм света у истраживачким пројектима и тестирањима на токсичност. Ти експерименти наносе страшну патњу животињама које често убијају на крају испитивања.
Од 2002. до 2021. године у ЕУ је у експерименталне сврхе увезено од 218.000 до 238.000 таквих животиња. То следи из истраживања које је објавио European Journal of Wildlife Research које такође показује да је тај бизнис у последње две деценије достигао вредност од 869 милиона долара. Како се наводи, дугорепи макаки мајмуни су главни објекат трговине. Они потичу из југоисточне Азије, а Маурицијус и Вијетнам су главни извозници.
У Европи и САД се налазе фарме у којима се макакији држе и оне су заправо дистрибутивни центри. У Европској унији највећи се налази у Шпанији, у Кармалесу, селу у провинцији Тарагона. Тамо компанија Camarney SL управља објектом који припада компанији Noveprim која је одговорна за фарме макаки мајмуна на Маурицијусу. Она је заправо део транснационалне компаније Charles River Laboratories која контролише већи део глобалног бизниса који доноси годишњи приход од преко 3,5 милијарди долара.
„Велику већину макаки мајмуна компанија Camarney SL продаје лабораторијама у Немачкој, Француској и Великој Британији. Мада, од када је Кина престала да извози макаки мајмуне због ограничења услед пандемије, њих такође шаљу другом добављачу лабораторијских животиња у Холандији, компанији R.C. Hartelust“, саопштио је представник организације Abolition Vivisection која осуђује експерименте на животињама.
Под претњом нестанка
Шпанија је, као чланица ЕУ, потписала Конвенцију о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре – међународни споразум између Влада чији је циљ да се осигура да међународна трговина врстама дивљих животиња и биљака не угрожава опстанак врста.
Међутим, како наводи британска организација Action For Primates, према подацима Међународног савеза за очување природе, дугорепи макаки мајмуни су угрожена врста од 2022. године.
Како је казала суоснивач организације Сара Кајт за Спутњик, нова процена је заснована на степену експлоатације врсте, а све то у комбинацији са континуираним уништавањем њиховог станишта доводи до смањења дивљих популација дугорепих макака.
„Постоји веома висок ризик од изумирања макаки мајмуна у дивљини пошто је то врста примата којима се највише тргује и која се највише користи у сврхе истраживања и тестирања на токсичност“, наводи Кајт.
Да ли је вивисекција оправдана?
Експерименти на животињама укључују имплантацију електрода у мозак, ускраћивање хране и воде, интравенско убризгавање токсичних супстанци.
„Постоје и експерименти који изгледају као чисти садизам, а који се оправдавају као истраживање понашања. Макаки мајмуне муче да виде како реагују – на пример замене њихову младунчад плишаним животињама, стално их муче змијама и пауцима, ускраћују им сан и храну“, наводе из организације Abolición Vivisección која тражи укидање вивисекције.
Међутим, ове методе истраживања „уживо“ заправо су застареле. Предиктивни модели се могу добити и коришћењем компјутерских симулација, тродимензионалних култура људских ћелија и чипова у органима.
„Упркос биолошкој сличности, то не значи да је ефекат лека или хемикалије исти код обе врсте“, каже Сара Кајт.
Како додаје, неприхватљиво је што се у 21. веку и даље наноси толико бола и патње приматима и другим животињама у току експеримената.
„Стварна ситуација је таква да је коришћење макаки мајмуна и било којих других животиња у покушају да се добију поуздани резултати на људима потпуно бескорисно – то само одлаже стицање знања које заиста може да помогне у разумевању и лечењу болести код људи“, наводе представници организације Abolición Vivisección у књизи „Укидање вивисекције“. Ту се такође наводи да „преко 82 одсто лекова који су тестирани на животињама не делују на људе“.
Прописи ЕУ
Да би се избегао „висок стрес, ризик од повреда и патња током хватања и транспорта“, Европска унија већ дуги низ година препознаје потребу да се престане са хватањем животиња у дивљини, дајући предност употреби животиња које су потомци оних које су већ узгајане у заточеништву или потичу из стабилних колонија.
Организација Action For Primates подсећа да је било предвиђено да забрана ступи на снагу у новембру 2022. године, али се у другој студији изводљивости из априла 2023. године закључује да се то не може постићи „у будућности“. Сара Кајт је „изузетно разочарана” јер је трговина дивљим приматима „пракса која се нашироко осуђује због своје окрутности и патње коју проузрокује”.
Организација „Укидање вивисекције“ наводи да не знају зашто се та директива не реализује, поготово што су 2022. године дугорепи макаки мајмуни проглашени угроженом врстом. Из организације указују на опасне контрадикције између две студије изводљивости „јер би то могло да значи још један знак потчињавања лобистима за експериментисање на животињама на рачун живота, морала и науке“.
„У сваком случају, актуелно законодавство не предвиђа забрану тих фарми и коришћење примата, али подстиче њихов узгој на европској територији. Истовремено, те животиње се све више користе у лабораторијама“, закључио је портпарол организације.