Како се наводи у чланку, 31 чланица Алијансе, без обзира на позиве Кијева, постигла је консензус да НАТО неће Украјини послати званичан позив за чланство током самита.
Према подацима листа „источноевропске земље постижу конкретне кораке ка овом циљу, укључујући потенцијалне обавезе у вези са роковима за чланство Украјине, док се САД и неке западноевропске државе залажу за неке мање кораке“.
Како се појашњава у чланку, у те кораке може ући и бирократска сарадња између НАТО-а и Украјине или одлука о даљем проширењу техничке подршке НАТО-а одбрамбеном сектору Украјине.
Истиче се да су званичници балтичких земаља предлагали да Северноатлантска алијанса пошаље званичан позив Украјини да постане чланица НАТО или да започне процес успостављања временских рокова или одређених услова за то. Додаје се да је министар иностраних послова Чешке Јан Липавски подржао то да се Украјини укаже на актуелни пут до НАТО-а.
САД су за „обазрив приступ“
У чланку се наводи да САД и њени савезници у Западној Европи више воле обазривији и спорији приступ. Према речима америчких званичника, администрација америчког председника Џозефа Бајдена инсистира на томе да сталну подршку Украјини на бојном пољу, док се припремала за контраофанзиву, земље НАТО-а разматрају као приоритетне задатке. Америка сматра да су „чланство Кијева у НАТО-у и потенцијалне гаранције безбедности питања која треба решити у оквиру будућег уређења“ у Украјини.
„У тренутној фази би требало да се пажња сконцентрише на практичну подршку и на то на који најбољи начин ми можемо да сачувамо војну помоћ, коју пружамо Украјини“, рекао је амерички званичник.
Према његовом мишљењу, односи између НАТО-а и Украјине неће имати првостепени значај ако Алијанса не може да гарантује начине како да подржи Кијев у сфери безбедности.
Наводи се да неке земље говоре о томе да би чланство Украјине у НАТО-у значило „аутоматско укључивање члана пет" Северноатлантског споразума који је потписан у Вашингтону 1949. године. Тим чланом се предвиђа колективни одговор у случају оружаног напада на једну или више земаља чланица НАТО-а, што би увукло савез у масовни сукоб са највећом нуклеарном силом на свету.
Према речима званичника из источноевропске земље, то је нека врста пинг-понга између Немачке, Француске и САД.
Активизација консултација
Земље Алијансе покушавају да превазиђу несугласице на тему чланства Украјине. У последње време је ова тема све активнија. Лист појашњава да државе које су НАТО чланице спроводе консултације како би одредиле следеће кораке на путу Украјине за улазак у Алијансу. Покушавају да развију општи став по том питању „колико би брзо Кијев требало да буде под трансатлантским штитом".
Британски дипломата је изјавио да НАТО земље покушавају да до самита постигну договор који би демонстрирао јединство и опипљиву подршку Украјини, указивао на очување политике отворених врата Алијансе и показивао прогрес на тему чланства Кијева, а све то уз поштовање одређених забринутих чланица.
Наводи се коментар амбасадора Украјине при НАТО-у Наталије Галибаренко која сматра да самит у Виљнусу неће имати историјски значај без одлуке о будућности Украјине у Алијанси. Она каже да би земље војног блока требало да одреде пут за чланство Кијева у Алијанси, као и да дефинишу алгоритам корака које би требало да направи Украјина како би ушла у НАТО. Закључује и да није довољно то што говоре да су врата НАТО-а и даље отворена.
НАТО самит се у Виљнусу одржава 11-12. јула.