Поставља се, међутим, питање шта ако Сунце избаци нешто налик „супербакљи“ која може да изазове атмосферске поремећаје или на неки начин утиче на живот на Земљи?
Да би се сазнало шта може да се учини у случају озбиљније соларне олује и колико времена има за реакцију, научници НАСА су активирали моделе вештачке интелигенције да би развили систем раног упозорења.
Драгоцених пола сата за реакцију на Земљи
Саопштили су да би тај систем могао да реагује око 30 минута пре него што потенцијално разорна соларна олуја погоди одређено подручје. Наиме, светлост путује брже од материјала који избаци Сунце па зато ваљана анализа података може да „поклони“ пола сата времена за могућу реакцију, пише „Јуниверз тудеј“.
Али, колико је оправдан страх од таквих опасних свемирских догађаја?
Научници деле Сунчеве бљескове или бакље у пет класа, од којих је свака 10 пута снажнија од претходне - А, Б, Ц, М и X. Свака категорија има девет подгрупа; а најснажнији бљескови класе X (латинично H) могу имати снагу 10-ак пута већу од бљеска X1. У теорији не постоји ограничење колико велике могу бити бакље из класе X, а најснажније, забележене 2003. године, класификоване су као X28.
Најјаче бакље класе X могу да произведу једнаку количину енергије коју има милијарда хидрогенских бомби. Ако су усмерене према Земљи, могу да оштете сателите, комуникацијске системе или електричне мреже. На пример, бакље класе X5 и X6 су у децембру 2006. Године покренуле избацивање короналне масе (ЦМЕ) која је омела џи-пи-ес сигнале.
Углавном, до сада није забележено да је Сунце произвело супербакљу која би могла да уништи сав живот на Земљи. Чак ни најснажнија геомагнетска олуја у забележеној историји - Карингтонов догађај из 1859. године - није имала значајан утицај на здравље људи или других бића.
Вештачка интелигенција у служби предвиђања
„Какве би бакље морале да буду да би избрисале сав живот на Земљи? Не знам одговор на то питање, али до сада нисмо забележили ни један соларни догађај који је довољно велик и снажан да утиче на здравље људи“, рекао је Даг Бисекер из америчке Националне агенције за истраживање океана и атмосфере (НОАА).
Дакле, најгоре што може да се догоди јесте да неколико сати немамо струје или интернета. Али, и тако нешто може да проузрокује одређен ниво колапса. Стручњаци су стога истренирали вештачку интелигенцију (модел су назвали DAGGER) како би могла да предвиди јачину и смер соларне олује за мање од једне секунде и да израчуна где би тачно могла да направи највише штете.
Претходни модели предвиђања користили су вештачку интелигенцију за израду локалних геомагнетских прогноза за одређене локације на Земљи. Други модели, који нису користили АИ, дали су глобална предвиђања која нису била превише правовремена.
Стога овакав комбинован ниво предвиђања који се може применити на целу планету чини DAGGER значајним кораком напред у предвиђању и правовременој реакцији на потенцијалне опасности од соларних олуја.