„Након путовања до школе, на рукама и ногама имам огреботине. Када стигнем у школу будем веома уморан. Умем да читам и пишем.У будућности бих желео да постанем лекар или инжењер и да будем од користи својој земљи“, објашњава мали борац.
Један од његових учитеља истиче да дечак тренутно похађа први разред, да је заинтересован за школу и радо долази, чак и по киши.
Наравно, преваљујући деоницу до школе пузећи, на рукама и на коленима задобије огреботине.
„Дете може да прати наставу, увек је присутно на часовима. Али је слаб због инвалидитета, пут му тешко пада. Ми због тога такође бринемо, али када дође, изведем га пред таблу и учим га бројеве и слова“, испричао је други учитељ осмогодишњег авганистанског дечака.