У то је уверен економиста Бојан Димитријевић. Он је најновије отказивање учешћа Џозефа Бајдена на самиту безбедносног дијалога САД-Индија-Аустралија-Јапан (QUAD) заказаног за 24. мај у Сиднеју оценио у неку руку театралним. Тиме је, каже он, потенцирао значај договора о америчким финансијама за демократску странку и његову администрацију.
То Бајденово отказивање је сликовито требало да укаже на последице изостанка договора републиканаца и демократа у Конгресу о подизању горње границе задуживања америчке државе која ће у супротном 1. јуна остати без буџетских средстава.
Договор о додатном задуживању или катастрофа
На погубност су указивали и финансијски аналитичари у Америци, али и Међународни монетарни фонд (ММФ). Та финансијска институција је упозорила да ће ако САД не буду могле да плате дуг, то имати веома озбиљне последице не само по Америку него и по глобалну економију.
Представнички дом америчког Конгреса је усвојио закон који одобрава ново задуживање државе, али уз смањење потрошње, што демократе у Сенату неће да подрже
© AP Photo / J. Scott Applewhite
Бајден сматра да би проглашење немогућности плаћања од стране америчке владе могло да се претвори у катастрофу. У том случају ће, како је навео, америчка економија запасти у дубоку рецесију, пензионерски рачуни ће бити празни, скоро осам милиона људи ће остати без посла, а међународни углед Вашингтона ће бити нарушен.
Републиканци и демократе још не могу да се договоре о новом задуживању америчке државе која је сада задужена 31,4 билиона долара. Републиканци су већином гласова у Представничком дому Конгреса већ усвојили закон о подизању горње границе дуга за још 1,5 билиона долара, али уз истовремено смањење буџетске потрошње за 4,8 билиона долара. Бајденове демократе, који чине већину у Сенату, пак не пристају на условљавање новог задуживања смањењем потрошње.
Разуман захтев
После првих неуспешних преговора Бајдена и лидера републиканаца и демократа у Конгресу, пре две недеље, у уторак су одржани нови који су по речима председавајућег Представничког дома, републиканца Кевина Мекартија били далеко од успешних, али уз оптимизам да би договор могао да буде постигнут до краја недеље.
„Мислим да је захтев републиканаца да се смањује потрошња разуман поготово што Америка и даље има инфлацију која се није отргла контроли, али постоји. С друге стране, генерално постоји повика на долар као на светску резервну валути и постоји нека врста кризе долара управо због америчког понашања, односно претераног штампања долара и претеране потрошње“, каже он за Спутњик.
И политичке последице
Договор, како истиче, има и политичке и економске импликације. Републиканци кроз тај захтев за смањивањем потрошње у години уочи америчких председничких избора 2024. хоће делом да вежу руке влади како не би превише трошила на начин на који би могла да помогне актуелном председнику или неком кандидату демократске странке, напомиње он.
Борба републиканаца и демократа за своје виђење новог задуживања америчке државе има и политичке импликације уочи председничких избора 2024.
© AP Photo / Patrick Semansky
„То се у економској теорији зове - изборни циклуси. Свака влада пред изборе троши мало више да би на тај начин повећала своју политичку популарност. И тај феномен постоји и у Америци. Још један разлог због кога би, вероватно, републиканци желели да се смањи потрошња то је њихов захтев за контролом средстава која су намењени рату у Украјини. Они, наравно, нису рекли да би зауставили финансирање тог рата, али свакако нису расположени да дају те бланко чекове него би или смањили финанисрање, или би увели виши степен контроле куда та средства завршавају“, објашњава наш саговорник.
Мораће да попусте
С друге стране, демократе, како напомиње, желе да у погледу потрошње и даље имају одрешене руке и због унутрашње политике, али и због односа према Украјини.
„Они ће сасвим сигурно неки договор постићи и вероватно ће он да се креће у правцу некаквог компромиса. Мислим да ће демократе ипак нешто морати да попусте захтевима републиканаца, без обзира на унутрашње и спољне притиске. Сумњам да ће републиканци попустити без неког макар и симболичног уступка, јер је очигледно да је тај антагонизам између две странке веома изражен“, оценио је овај економиста.
Он каже да је могуће да ће уступци које ће тражити републиканци у погледу смањивања потрошње бити већи него иначе, као и њихова чврстина у брањењу тих аргумената. С друге стране, Бајденова администрација ће, додаје он, бити спремна да иде до прилично чврстих граница да би спасила своју политику везану за Украјину.
Заглибили се
„Мислим да је већи притисак на републиканцима, тим пре што се очигледно Бајденова администрација прилично заглибила у рат у Украјини и било какав озбиљан наговештај смањивања његовог финансирања би дефакто био нека врста пораза америчке спољне политике у тој великој геостратешкој игри, јер је очигледно да Украјинци наредних неколико месеци не могу без америчких пара и америчког оружја“, оценио је Димитријевић.
Иако подсећа да се често дешавала оваква ситуација са подизањем границе задужувања америчке државе у последњи час, наш саговорник напомиње да САД чији јавни дуг тренутно износи 120 одсто БДП-а никада нису били у ситуацији у каквој су сада како због рата у Украјини, тако и због позиције долара која полако пада у свету.
Трагедија јавних финансија
„Ово је ситуација када долази до банкрота појединих америчких банака, такође када постоји инфлација, када многи економисти најављују стагфлацију, односно истоврмену појаву инфлације и пада производње. То су те неповољне околности везане за америчку привреду. Томе треба додати оно што до сада од 1945. године није било. Ово је вероватно највећа криза долара као светске резервне валуте, од формирања Бретонвудског монетарног система до данас“, сматра наш саговорник.
Хроничне болести јавних финансија САД слабиће долар и америчку способност да пројектује економску моћ на глобалном нивоу
© Pixabey
Још оштрији у оцени ситуације био је познати британски пословни часопис „Фајненшел тајмс“, који констатује да се иза драме о плафону дуга крије трагедија јавних финансија САД.
Лист наводи да су у првих седам месеци фискалне 2023. године, која иначе у САД почиње 1. октобра, основни државни приходи смањени за 10 одсто, а расходи за 12 одсто. Дефицит савезног буџета више је него три пута већим у односу на исти период фискалне 2022. године.
"Фајненшел тајмс" сматра да ће позоришна представа, која се понавља, вероватно бити решена након неких можда "чупавих" тренутака. Додаје, међутим, да су права трагедија јавних финансија САД њихове хроничне слабости и да је проблем много дубљи. Он ће се погоршавати, слабиће долар као светска резервна валута и ослабиће америчка способност да пројектује економску моћ на глобалном нивоу, оценио је британски часопис.