Тим поводом је професор филозофије на Филозофском факултету, уједно и протојереј ставрофор СПЦ у Црној Гори Борис Брајовић за Спутњик подсјетио да се у Темељном уговору који су потписали држава Црна Гора и Српска православна црква истиче да су и држава и црква самосталне у свом дјеловању и да ће међусобно подржавати то начело.
“А то значи да је одвојеност државе од цркве једно од важних уставних начела. У том смислу и најава потписивања тог уговора између владе Црне Горе и такозване ЦПЦ је питање за државу, и СПЦ се то не тиче. Држава има право да регулише своје односе са свим верским организацијама регистрованим на разне начине на њеној територији и то није у сукобу са интерсима СПЦ. Нама је јако битно да се у уводу ТО који смо потписали са државом истиче да хришћанска црква у Црној Гори постоји од апостолских времена, од оснивања зетске, будимљанске, хумске и жичке епископије. Друго је питање канонског устројства и међуправославног устројства према којем такозвана ЦПЦ и не постоји. Подсјетићу да је на челу те такозване цркве, која није ни хришћанска ни црква, личност која је искључена из цркве 1998. године. Не само да је искључлена већ је васељенски патријарх Вартоломеј И ескомуницирао ту личност и предао га проклеству.”, каже Брајовић за Спутњик.
Наш саговорник напомиње да држава ради по законима које доноси, и да ово све СПЦ не дотиче. Он подсјећа да је у Црној Гори регистровано и неколико католичких цркава, протестантска и да држава може са њима да регулише односе по својим законима.
“Што се тиче каконског права и међуправославних односа више је него јасно да у Црној Гори има само једна православна црква, а то је Српска православна црква.”, поручује Брајовић.