Душан Лајовић поседује изузетан једноручни бекхенд и способност да противника нападне на изузетан начин, међутим српски тенисер дуго није показивао своја оружја која су скоро и заборављена. На срећу стигао је у Бањалуку решен да подсети љубитеље тениса на то што уме, и успео је јер је стигао до своје друге титуле у каријери.
Пут је био напоран, али не само физички и због тешке конкуренције већ најпре због битке са самим собом због које је и успео да достигне свој највећи ниво у каријери. Душан је одлучио да крене на психотерапију о чему је у Бањалуци говорио готово на свакој конференцији где је објаснио да себе ставља на прво место и труди се да му приоритет буде рад на менталном здрављу, о чему је говорио и у интервјуу током турнира у Чилеу.
Психотерапија као пут ка повратку
„Сада доста радим на психотерапији. Почео сам пре неколико месеци јер сам се у последње време имао многе проблеме, као што су анксиозност, ОКП и депресивна осећања. То је много утицало када сам био на терену. У тенису морате да поправите све ствари да бисте добро играли. Покушавам да се побољшам“, објаснио је Лајовић.
Српски тенисер психотерапију је почео да схвата као део свакодневнице и остаће јој посвећен и када буде престао да се бавио професионалним тенисером.
„Ово доживљавам као терапију, али и као тренинг. То је нешто што желим да радим до краја живота без обзира да ли играм тенис или не. То је јако важно, посебно након свега кроз шта је свет прошао. Прво, морате прихватити овакве ствари, а затим можете кренути на пут да их поправите. Сада сам на том путовању. Из тешких ситуација можете или више пасти, или можете прихватити и проћи кроз то као део процеса, и видети како тешка ситуација пролази. Пронађите простор за раст... и ако га пронађете на крају, учиниће вас бољом особом. Управо оно што ми се дешава“, објаснио је Лајовић.
Душан је одлучио да проговори о својој ситуацији како би дао пример и помогао другим спортистима, али и људима ван спортског света који верују да се налазе у неким безизлазним животним ситуацијама.
„Полако почињем да причам о овим стварима. Мислим да је добро. Ако сматрам да мој лични случај може помоћи барем једној особи, требало би да говорим о томе. Желим да покажем људима да увек постоје решења. Превише размишљам, па бих понекад могао да изазовем анксиозност за ствари које се још нису догодиле. Није продуктивно у тенису, ни у животу уопште“, схватио је српски тенисер.
Душан је упоредо са својом унутрашњом борбом морао да се бори и са одређеним животним потешкоћама и приватним проблемима о којима не жели да говори, али истиче да је на психотерапију требало да крене много раније.
„Нисам спреман да јавно говорим о тим конкретним приватним стварима. Могу рећи да је требало да почнем терапију пре много година. Али до тада је друштвени амбијент у Србији био веома другачији“, сматра Лајовић.
Српски тенисер своју прву титулу освојио је 2019. године када је играо и финале Мастерса у Монте Карлу, међутим истиче да је тада и на њега као и на многе спортисте негативно утицао корона вирус.
„Од тада сам освојио АТП куп и своју прву АТП титулу. Коначно сам достигао свој пуни потенцијал када се појавила корона. Нажалост у погрешно време. Мислим да није добро време за почетак пандемије, али ако говоримо о мојој каријери, био сам на врхунцу када се све ово догодило. Први пут у 15 година остао сам код куће дуже од неколико недеља. Мислио сам да ћу имати проблема да будем само на једном месту уместо да путујем. Али осећао сам се заиста срећно што сам код куће, осим због ствари које су нас чиниле веома несрећним и несигурним. Уживао сам у миру“, истакао је Лајовић поједине позитивне ствари у току пандемије која је погодила свет.
Колико год му је пријало да у тим тренуцима одмара код куће, морало је да дође до повратка на терен, али проблем је био то што су околности биле потпуно другачије. Није било публике, тестирања су рађена готово на свакоденвном нивоу, а тенисерима је притисак био све већи.
„Осећао сам се као да смо се вратили мало присиљени. Када сам се вратио на турнеју, осећао сам се у сукобу са самим собом јер смо поново почели да играмо без навијача, са свим протоколима путовања, тестовима, морали смо да останемо у собама и тениском клубу. Осећао сам да играмо тенис док људи још увек пате широм света. Па, зашто се играмо? Само да наставимо посао? Упао сам у петљу да сам ментално на лошем месту. Осећао сам се депресивно и нисам могао да уживам у ономе што радим. Уживам у тенису, али све ове ствари које су се дешавале чиниле су да се не осећам добро док радим свој посао“, открио је Лајовић.
Душан је такође открио и да му је требало годину дана да се врати у колосек, а онда му се догодио нови низ проблема.
„Скоро годину дана је трајало прилагођавање. Требало ми је времена да се извучем из овог балона. Када се свет вратио у нормалу, почео сам да се осећам боље. Током 2022. поново сам пронашао ову нову мотивацију. Али прошла година је била најгора година у мојој каријери, професионално. И у приватном животу сам имао другачији низ проблема. Сада коначно поново стајем на ноге, радим заиста напорно сваки дан, физички и психички. Покушавам да учиним све што могу да се вратим на место где сам био“, оптимистичан је Лајовић.
За Новака захвалност и ни трунка сујете
Душана су питали и о томе да ли му је тешко да буде српски тенисер у ери Новака Ђоковића, али он наравно види само предности у томе што је још један тенисер из земље која има најбољег на свету.
„На то треба гледати са позитивне стране. Пре Новака српски тенис заиста није био у центру пажње. Нисмо земља која је имала традицију, мислим да још увек немамо, али бар сада за будуће генерације можда имамо нешто што је заиста добро. Чврста основа за младе. За нас је веома важно да искористимо наслеђе ове генерације. Новак, (Јелена) Јанковић и остали. Оно што су урадили треба на неки начин искористити, јер ако прескочимо генерацију без традиције, можда ће бити тешко вратити исти квалитет“, сматра Лајовић.
Колико Душан нема трунке сујете у себи показао је у Бањалуци када је како је открио током меча који је играо против Новака и сам себе ухватио како навија за првог на свету. Такав став Лајовић је израдио јер је захвалан на свему што је Новак урадио за српски тенис.
„Дао нам је много позитивних ствари. Новаков пример је био довољан да се много научи. Вероватно ће и када заврши каријеру наставити много да гура српски тенис. Потребна нам је инфраструктура и добар савез који може да подржи младе играче. У супротном, сва тежина иде преко породице, они много ризикују да помогну својој деци да се професионализирају, што није најздравија средина, јер би могла завршити економски уништена. Економија земље није у добром стању и не можемо да се поредимо са другим земљама са великим турнирима и институцијама. Барем можемо да копирамо добре ствари, јер нам требају добри играчи да растемо. Таленат је ту“, рекао је српски тенисер.
Лајовић је такође био у центру пажње прошле године када је Новаку забрањен улазак у Аустралију јер је после своје победе на Аустралијан опену развио српску заставу са Новаковим ликом.
„Није било лако. Били смо тамо пре његовог доласка, јер смо играли АТП куп. Било је тешко гледати га како се мучи, није му било лако. Тешко је када ствари постану превише политичке. Ситуација је била веома екстремна и није вођена на прави начин. Срећом, то је део прошлости, а сви смо видели како се Новак вратио из те тешке ситуације“, срећан је Лајовић.
Алкарас најбољи кад је најтеже
Од почетка године Лајовић је три пута играо против Карлоса Алкараса, истина ниједном није победио, али су управо ти мечеви били назнака да се српски тенисер буди јер је у другим сетовима против талентованог Шпанца био одличан и јако борбен.
„Он је вероватно један од најбољих такмичара , осим велике тројке. Веома им је близак по томе како се понаша, шта ради на терену. Што је тежи тренутак, он више напредује. Зато видимо толико његових сјајних снимака када је важан тренутак меча. То га чини заиста тешким противником. Он је велики борац и бори се до последњег даха, али и бори се најбоље када је најважније и по томе се разликује од осталих“, рекао је Лајовић о Алкарасу.
*Погледајте ново издање емисије Миљанов корнер