Монодрама је рађена према књизи Чарлса Дарвина „Изражавање емоција код човека и животиња”, где је Роселинијева открила да се континуитет људских и животињских односа може откривати и кроз изражавање емоција.
Изабела Роселини, која је први пут у српској престоници, изјавила је на конференцији за новинаре да ће део прихода од продаје карата њене монодраме бити усмерен на подршку „Удружењу Бета“ из Зајечара које се бави лечењем и збрињавањем напуштених паса и мачака.
Изабела Роселини први пут гостује у Београду са монодрамом „Дарвинов осмех“.
© Tanjug / SAVA RADOVANOVIĆ
„Ову представу сам написала током изолације због корона вируса, како бих помирила две ствари које сам највише волела у свом животу — глуму и понашање животиња. До сада су ова два света била одвојена, али сам кроз ово искуство коначно спојила своје срце и главу, позориште и науку“, рекла је Изабела Роселини.
Роселинијева је напоменула је и да има фарму у околини Њујорка, којој је веома посвећена након дуге каријере глумице и модела.
Како је истакла, од својих славних родитеља, Ингрид Бергман и Роберта Роселинија, научила је да у животу увек буде непрестано радознала.
„Увек волим да се похвалим да сам ћерка дивних и славних људи и уметника. У породици су ретко причали о успеху, каријери, својим филмовима, већ су живели живот пуним плућима. Увек су уживали у гледању филмова и конзумирању уметности“, рекла је Изабела Роселини о својим родитељима.
Осврнула се и на један од најуспешнији филмова у својој каријери — „Плави сомот“ (1986) Дејвида Линча.
„Филм је био истовремено веома контроверзан и познат, данас има култни статус у свету. Био је то мој трећи филм, до тада сам била више позната као модел. Зато сам била и препознатљива публици јер су ме упознали кроз свет моде. Иначе је веома тешко да једна страна глумица успе у Америци. Сматрам да ми је то једна од најбољих улога у каријери, веома специфична рола особе везана за породично насиље, која у себи има познати Стокхолмски синдром“, рекла је Роселинијева.