СВЕТ

Очи света упрте у Турску: Пита се председник

Чисти председнички систем у Турској разлог је због чега су очи свих посматрача, као и политичких актера у тој земљи, упрте у 28. мај и други круг председничких избора и Реџепа Тајипа Ердогана и његовог изазивача, Кемала Кириџдалоглуа.
Sputnik
Мало је европских земаља са чистим председничким или парламентарним системом. Европске државе, било монархије или републике, одлучиле су се пре за мешавину ова два система. Тако Русија и Француска, свака са својим специфичностима, имају мешовит председнички систем, у коме парламенти бирају владе. Србија, на пример, има парламентарни систем са ојачаном председничком функцијом, с обзиром да се председник бира директно на изборима.
Са друге стране, „колевка парламентаризма“, Велика Британија, има парламентарни систем, где се, из редова посланика, бирају премијер и министри, који су одговорни парламенту.
Ипак, Турска се 2017. одлучила да трансформише свој политички систем, из парламентарног у чист председнички, по угледу на државе са друге стране океана, Сједињене државе и латиноамеричке земље. Трансформација турског политичког система почела је јануара 2017, када је парламент усвојио амандмане на устав из 1982, што су грађани потврдили на референдуму априла исте године, а пројекат је у дело почео да спроводи сам Ердоган након што је тријумфовао на председничким изборима 2018.
Од тада, Турска више нема владу, већ Министарски савет, који председник републике именује из редова посланика и коме председава. Такође, председник је главнокомандујући војске, може да уложи вето на законске предлоге пре него што постану закон (што је подложно парламентарном прегласавању), може да издаје председничке указе о питањима која се тичу извршне власти, са изузетком основних права, права појединца и одређених политичких права и именује чланове кабинета и друге службенике, који управљају и спроводе националне законе и политику.
Коментар