Мало је европских земаља са чистим председничким или парламентарним системом. Европске државе, било монархије или републике, одлучиле су се пре за мешавину ова два система. Тако Русија и Француска, свака са својим специфичностима, имају мешовит председнички систем, у коме парламенти бирају владе. Србија, на пример, има парламентарни систем са ојачаном председничком функцијом, с обзиром да се председник бира директно на изборима.
Са друге стране, „колевка парламентаризма“, Велика Британија, има парламентарни систем, где се, из редова посланика, бирају премијер и министри, који су одговорни парламенту.
Ипак, Турска се 2017. одлучила да трансформише свој политички систем, из парламентарног у чист председнички, по угледу на државе са друге стране океана, Сједињене државе и латиноамеричке земље. Трансформација турског политичког система почела је јануара 2017, када је парламент усвојио амандмане на устав из 1982, што су грађани потврдили на референдуму априла исте године, а пројекат је у дело почео да спроводи сам Ердоган након што је тријумфовао на председничким изборима 2018.
Од тада, Турска више нема владу, већ Министарски савет, који председник републике именује из редова посланика и коме председава. Такође, председник је главнокомандујући војске, може да уложи вето на законске предлоге пре него што постану закон (што је подложно парламентарном прегласавању), може да издаје председничке указе о питањима која се тичу извршне власти, са изузетком основних права, права појединца и одређених политичких права и именује чланове кабинета и друге службенике, који управљају и спроводе националне законе и политику.