Треба се подсетити, каже наш саговорник, само сукоба у Југославији који је трајао од 1991. до 1995, а сваких годину дана било је мировних иницијатива.
„Бојим се да ће рат трајати сигурно до избора у САД, односно до тамошње промене власти. Mа колико Европи био неопходан тај мир, она је ипак од 2022. сведена на ниво безначајне колоније. Не смемо да заборавимо паралелу са ратовима у бившој Југославији, јер се однос према Србима третирао као пледоаје за будуће деловање према Русији и на постсовјетском простору,“ рекао је Ђурковић.
Добитник Пулицерове награде Симор Херш навео је недавно да група европских земаља на челу са Пољском тајно позива украјинског председника Владимира Зеленског да оконча сукоб, чак и по цену његове оставке. Пољска, наглашава Ђурковић, има огроман интерес да се конфликт заустави, јер неоспорно трпи велику штету, а са друге стране, украјински грађани у Пољској имају све бенефите. Сви ти мировни предлози су покушаји међународне заједнице да на неки начин посредује и смири ситуацију али када са друге стране, видите количину оружја коју су у Украјину послали Американци, Немци па сада и Британци, крају конфликта тешко да се назире крај.
Украјина у НАТО значи трећи светски рат
Став америчког некадашњег државног секретара Хенрија Кисинџера да би рат могао да се заустави ако Украјина постане чланица НАТО, Ђурковић оцењује као нереалан и тврди да би се догодило управо супротно – почео би трећи светски рат.
„Сви говоримо о крају униполарног света и почетку мултиполаризма али су то процеси који трају више деценија али се све своди на то да је унилатерална снага САД све слабија како у блискоисточним земљама тако и у Турској. Споразум између Ирана и Саудијске Арабије који је Кина успела да направи је историјски, а то је и добар пут за смиривање тамошње ситуације после дужег времена. То наравно не одговара Вашингтону али се њихово слабљење моћи огледа у немогућности да поново испровоцирају неки конфликт,“ рекао је он.
Кина главна мета Запада
Јасно је, додаје Ђурковић, да је Кина главна мета Запада и покушаја његове доминације у свету. Као добар пример он наводи да се дуж целог „Пута свиле“ изазивају немири и ратови и да ништа од тога није случајно. Покушавају да спрече кинески улазак на западно тржиште и реализацију њихових пројеката. Ипак, Ђурковић је категоричан, он тврди да много ствари у свету зависи од америчких избора.
„Само треба да се сетимо нашег искуства за време Трампове владавине. Те четири године су нам се „скинули с врата“ – није било притисака око Републике Српске и Косова, а у Црној Гори је пао Мило Ђукановић. А погледајте у каквој смо ситуацији данас, само две године након Бајденове владавине,“ нагласио је наш саговорник.
Ердоган пресекао евроатлантистичку политику на Балкану
Ипак, избори које су многи западни медији ове године оценили као пресудне одржани су у Турској, али ћемо председника сазнати тек након другог круга који се одржава 28. маја.
Због тога што је Турска покровитељ муслиманског света на Балкану, Ђурковић истиче улогу те земље. У том смислу, наглашава он, ми односе са нашим суседима морамо да градимо и преко великих сила као што је Турска, а то што се дешава од 2016. после пропалог пуча, јесте евидентан покушај дипломатског рапрошмана, доста успешног, између Србије и Турске који као резултат има чињеницу да су Милорад Додик и Бакир Изетбеговић подржали Реџепа Тајипа Ердогана.
„Битно је да нам из Турске више не долазе поруке „Турска је Косово, Косово је Турска“, а то је стопирано, јер је Ердоган пресекао евроатлантистичку политику Мевлута Чавушоглуа. На нивоу програма Кемал Киличдароглу се залаже за неку врсту западног усмерења и повратку либерализацији. С друге стране, Ердоган је на удару због вођења спољне политике и добрих односа са председником Русије Владимиром Путином. С обзиром и на то што је поред продаје барјактара Украјини Ердоган успео да се наметне као један од посредника у том сукобу, он је човек који треба да уђе уџбенике,“ подвукао је Ђурковић.