„Тих 86,6 хиљада квадратних километара (територија Азербејџана) укључује и Нагорно Карабах. Али мора се констатовати и да питање права и безбедности Јермена Нагорно Карабаха треба да се разговара у формату Баку-Степанакерт“, рекао је Пашињан на конференцији за новинаре.
Према његовим речима, Јерменија је спремна да призна територијални интегритет Азербејџана на површини од 86,6 хиљада квадратних километара, а јерменска страна верује да је Азербејџан спреман да призна територијални интегритет Јерменије на површини од 29,8 хиљада квадратних километара.
Он је додао да је неопходно створити гаранције под којима неће бити настављена политика етничког чишћења и геноцида над Јерменима у Карабаху.
Јерменски премијер такође је истакао да се воде интензивни преговори са Азербејџаном и изразио наду у што скорији договор о тексту мировног споразума са Азербејџаном, као и његовом потписивању.
Осим тога, Пашињан сматра да мора доћи до обостраног повлачење снага Јерменије и Азербејџана на основу мапа Генералштаба Оружаних снага Јерменије из 1975. године. Он је уверен да ће то гарантовати стабилност у региону.
Такође је навео да не сматра реалним потписивање мировног споразума са Бакуом током састанка са председником Азербејџана Илхамом Алијевим у Москви 25. маја.
„Састанак у Москви планиран је за четвртак. Мислим да до тада неће бити реално да се потпише мировни споразум“, прецизирао је Пашињан.
Истовремено, није искључио „постизање заједничког имениоца“ о отварању регионалних саобраћајних комуникација.
Пашињан је прошле среде изјавио да Јерменија и Азербејџан признају међусобни територијални интегритет унутар совјетских административних граница.
Јереван и Баку су прошле године, уз посредовање Русије, САД и Европске уније, започели разговоре о будућем мировном споразуму. Почетком фебруара ове године министар спољних послова Јерменије Арарат Мирзојан изјавио је да је Јерменија добила нове предлоге Азербејџана о мировном споразуму и да их проучава. Касније је Пашињан рекао да је и Јереван, са своје стране, поднео Бакуу предлоге за мировни споразум.
Сукоб у Нагорно-Карабаху
Крајем септембра 2020. у Нагорно-Карабаху обновљена су борбена дејства која су била наставак дугогодишњег сукоба и у коме је страдало много цивила. Баку и Јереван међусобно су се оптуживале за избијање сукоба. Стране су неколико пута покушавале да постигну примирје, али је успешан био покушај постигнут 10. новембра 2020.
Лидери Русије, Азербејџана и Јерменије, Владимир Путин, Илхам Алијев и Никол Пашињан, потписали су тада заједничку изјаву о потпуном прекиду борбених дејстава у Нагорно-Карабаху. Како се наводи у изјави, један део региона прелази под контролу Азербејџана, стране ће разменити заробљенике, а руске мировне снаге биће распоређене дуж контакт линије и дуж Лачинског коридора који повезује Карабах са Јерменијом.
Августа прошле године поново је дошло до ескалације напетости. Министарство одбране Русије саопштило је да су азербејџанске оружане снаге прекршиле примирје у зони сукоба, у области висоравни Сарибаба.