Импресионирани научници истичу да су на подручју већем од 2000 квадратних километара под густом прашумом на северу Гватемале градови повезани са око 180 километара „суперауто-путева“. Научници сматрају да је та путна мрежа „први систем ауто-путева на свету“.
Открићима ту није крај - на проучаваном подручју налази се низ софистицираних церемонијалних комплекса, хидрауличних система и пољопривредне инфраструктуре, а закључак је јасан - мајанска цивилизација била је много развијенија него што се до сада мислило.
Подручје се мапира од 2015. године, а докази говоре о добро организованом економском, политичком и друштвеном систему који је функционисао пре 2000 година.
Досад се веровало да су припадници мајанске цивилизације из средњег до касног преткласичног раздобља Маја (1000. година пре нове ере до 250. године нове ере) били само ловци и сакупљачи, банде номада и узгајивачи кукуруза.
„Сада знамо да је тај период био обележен изванредном комплексношћу и архитектурном софистицираношћу и да су се неке од највећих грађевина у историји света градиле управо у ово време“, изјавио је за „Вашингтон пост“ Ричард Хансен, главни аутор студије и професор археологије на Универзитету у Ајдаху.
Хенсен истиче да велики проналазак у регији Ел Мирадор потпуно мења поглед на историјуАмерике јер је пронађен „огроман део историје“, о којем се досад није имало појма. Из тог раздобља досад није било превише проналазака, између осталог зато што их је прекрила џунгла.
Али, посебан радар којим је откривено зарасло благо омогућио је да се то промени. Лидар, нова технологија која ради на инфрацрвени ласер, може да мапира подручја под дебелим прашумским покривачем стварајући висококвалитетне 3Д приказе.
Дигиталним „подизањем“ дрвећа Лидар је научницима открио древне бране, резервоаре, пирамиде и стадионе на подручју Ел Мирадора, који је и пре био познат као „колевка Маја“, пренео је „Јутарњи лист“.
Енрике Хернандез, археолог са Универзитета Сан Карлос у Гватемали, један од коаутора студије, сматра да би једном када буде у потпуности откривен, Ел Мирадор могао да постане гватемалска Долина фараона, иако је реч о врло забаченом и изолованом подручју на граници с Мексиком.