Оно што је договорено у највећој мери представља прихватање захтева пољопривредника који су били у оквиру ингеренција Владе Србије. Они захтеви који су се односили на одређивање цена било је немогуће испунити јер је то у домену тржишта.
После тродневног протеста седам удружења која окупљају пољопривреднике, на разговорима њихових представника и владе, договорено је повећано издвајање државе по више ставки.
Шта је тражено, а шта договорено
Тако је премија за млеко подигнута са 15 на 19 динара по литру, а тражено је да износи 20 динара. Регрес за млечне краве је, како је и тражено, повећан са 30.000 динара по грлу на 40.000 динара. Са 9.000 динара по хектару, субвенције су дупло повећане, на 18.000 динара, уместо тражених 300 евра.
Тражено укидање плаћања накнаде за наводњавање важиће од идуће године, а у овој она ће износити дупло мање.
Протест пољопривредника
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIĆ
Такође је тражено да дизел гориво буде ослобођено плаћања акцизе, за обрадиве површине на 100 литара по хектару за ратарске културе и 300 литара по хектару за повртарске и воћарске културе. Договорено је да од почетка следеће године буду уведене олакшице на такозвани плави дизел у висини акцизе на 100 литара дизел горива по хектару, за све уписане површине у Регистру пољопривредних газдинстава.
Споразум предвиђа и анализу контроле увоза млека и млечних производа, наставак комуникације са произвођачима млека, регулацију тржишта увођењем квота за произвођаче, прерађиваче и увознике млека, а што ће, како се наводи, бити предмет даљих разговора у најкраћем року.
Добар помак
Оно што је посебно битно је и да ће у најкраћем року бити настављени разговори око будућег аграрног буџета, нове аграрне политике и политике субвенција.
„Мислим да је ово један добар помак иако се неће покрити сви проблеми пољопривредника. Договор само даје до знања, пре свега влади, да проблеми постоје и да се морају решавати. Ако постоји чврста гаранција да ће се део неиспуњених захтева решавати буџетом за 2024. годину, онда је то добра ствар“, каже Простран за Спутњик.
По његовој оцени, да је неко све ово у јануару понудио пољопривредницима они не би имали ништа против, чак би били јако задовољни, али су, како додаје, у међувремену стигли нови проблеми. Наш саговорник напомиње да су ратари посебно љути јер прошле године нису могли да реализују извоз жита за велики новац, а сада је то сасвим другачије на светском тржишту.
Простран подсећа да је још прошле јесени указивао на то да треба хитно донети системски закон којим би се амортизовали трошкови производње - ђубрива, средстава за заштиту биља, семена, нафте. То су трошкови који највише оптерећују пољопривреднике.
Он сматра важним што је договорено да буде сачињена анализа како уредити тржиште житарица, као и да одмах крену разговори око нове аграрне политике и политике субвенција, јер то је оно што може да утре пут извеснијој пољопривредној производњи.
Аграрни буџет минимум 10 одсто
На крају крајева, проблеми у свету су изазвани енергетиком и храном и то мучи редом све државе, напомиње наш познати агроекономиста који сматра да је повећање аграрног буџета неопходно.
„Не можете на европском простору бити конкурентни ако вам аграрни буџет износи пет одсто укупног буџета, а на тржишту се највише сукобљавате са фармерима ЕУ чији је аграрни буџет у укупном буџету ЕУ 33,3 одсто. Притом, оне земље које су прво чиниле ЕУ, пољопривреду подстичу још од 1960. године“, јасан је наш саговорник.
Он сматра да бисмо морали аграрни буџет да повећамо тако да он чини макар 10 посто укупног буџета земље.
Договор владе и пољопривредника подразумева да разговори о будућем аграрном буџету и новој аграрној политици почну одмах
© Tanjug / STRAHINJA AĆIMOVIĆ
Простран , притом, напомиње да држава никада уистину није показала бригу за малог пољопривредника.
Наш саговорник, који је радио рецензију извештаја прошлог пољопривредног пописа из 2012. године истиче да је тада евидентирано да 78 посто од укупних пољопривредних газдинстава у Србији чине мала и средња газдинства. То значи да је реч о поседима од 0,5 до пет хектара и никада тај доминантан број, по његовој оцени, није био уважаван. Подсећа да су они годинама, по правилу најчешће искључивани из субвенција јер нису имали прописани број грла стоке неопходан да би уопште могли да конкуришу за субвенције.
Они моћни, највећи код нас, који имају више од 20 хиљада и преко 30 хиљада хектара, чине пет одсто и они нису угрожени, сматра он.
Сељак нас је одржао
У новембру после овогодишњег пољопривредног пописа ћемо знати шта нам је заиста данас у пољопривреди, каква су нам газдинства, какво је пољопривредно земљиште, ресурси и то, како каже, мора да буде добра основа да се на њој направи једна конзистентна, дугорочна аграрна политика, уважавајући све ове глобалне економске околности и проблеме. Да нисмо имали хране, ми бисмо давно пропали и више не бисмо имали ни земљу, јасан је Простран. Он сматра да нас је одржало управо то што смо имали храну и то је на крају основ опстанка и неких других земаља које су то схватиле на време.
Пре свих Русија, која се 2014. Године окренула развоју сопствене пољопривреде.
„Русија ће ове године имати принос од 110 милиона тона пшенице, а 1992. године они су увозила 50 милиона тона из Америке. То је највећа ствар која је једну земљу која је огромна и раније није имала систем који је стимулисао пољопривреду, од увозника претворила у највећег извозника“, закључио је Простран.