„Бивша совјетска република, која је покорно и без борбе предала своје позиције на Криму 2014. године, спрема се да се претвори у неосвојиву тврђаву, милитаризовану са свих страна, остајући под сталном претњом моћног суседа (Русије), баш као Израел са Ираном. Сједињене Државе се припремају за послератни период, градећи велику војну лабораторију у срцу Европе, под именом Украјина. Ефикасност система противваздушне одбране Патриот, вишецевних ракетних бацача хајмарс, тенкова Абрамс и осталих америчких система наоружања представљају за Пентагон и његове извођаче радова највећу прилику за прикупљање података и статистику на бојном пољу против противника века“, пише аутор.
Он подсећа на сталну, укључујући и војну, подршку Сједињених Држава Израелу, која је својевремено почела са циљем да земља постане главна антисовјетска испостава на Блиском истоку.
"Војска Зеленског ће у наредним месецима, током летње контраофанзиве, покушати да ослободи територије. Ризик да ситуација постане безизлазна - постоји, али обећање да ће Украјину опремити системима неопходним за одбијање будућих руских напада, евроатлантски савезници, предвођени Сједињене Америчке Државе, мораће да испуне како не би пали на изборним тестовима (избори за Европски парламент у јуну 2024. и председнички избори у САД у новембру 2024.) Пораз је неприхватљив и његова политичка цена превазилази цену могућности замрзнутог конфликта. Зато Вашингтон и Брисел проучавају израелски сценарио“, наставља експерт.
Према речима аутора, Кијев је „успео да придобије поверење НАТО-а“ толико да је „заслужио“ сво наоружање које добија.
„Изван или унутар НАТО-а, Кијев ће наставити да буде главна глобална антируска испостава. Ослањајући се на практично неограничену подршку Запада и схватајући своје могућности, Украјина ће морати да поново осмисли свој национални идентитет и политички систем, након свог виртуелног неуспеха са независношћу 1991. године. Израелски модел који су предложиле Сједињене Државе може допринети, не само технолошком и војном, већ и демократском напретку Украјине“, сугерише аутор.