Јапански научници довршили су тестирање друге врсте материјала који би евентуално могао да се користи на стварном сателиту, а реч је о стаблу магнолије. Њихов пројект „LignoSat“ заснива се на једноставној идеји да се дрво може користити као материјал за кућиште сателита.
Експеримент на Међународној свемирској станици
Дрво је на неки начин боље од метала за свемирске примене због своје флексибилности, чврстоће и релативно мале тежине.
Употребом дрва за кућиште сателита жели се ублажити и још један проблем, онај који је специфичан за метална кућишта за сателите.
Наиме, када сателит поново уђе у атмосферу и почне да сагорева, делови његовог кућишта, обично алуминијски, могу да се одвоје и остану заробљени у властитој орбити, а да у потпуности не изгоре у атмосфери. Те орбиталне струготине могу да допринесу растућем проблему свемирског отпада и могли би да се елиминишу коришћењем друге врсте материјала за кућиште сателита, попут управо дрва.
Ипак, досад нико није тестирао како би се дрво снашло у таквом немилосрдном окружењу као што је свемирски вакуум. С обзиром на то да је некада било део живог бића, постоји велика вероватноћа да би било неких негативних утицаја, пише „Јуниверз тудеј“.
Зато су научници с пројекта „LignoSat“ покренули експеримент на Међународној свемирској станици (МСС).
Као се дрво понашало у свемиру
Током периода од 290 дана у 2022. години различити комади дрвета за тестирање стајали су испред експерименталног модула Кибо на МСС-у, који се вратио на Земљу у јануару ове године.
Након што су се узорци вратили на Земљу, научници „LignoSata“ са Универзитета Кјото и Сумитомо Форестри, дела великог јапанског конгломерата, подвргли су их низу испитивања.
Упркос сталном излагању зрачењу више од пола године чини се да ни на једном узорку није било значајних деформација, љуштења или површинских оштећења. Исто тако, није било битне промене у маси узорака, што показује да они могу да пруже дугорочну заштиту за било коју унутрашњост сателита која би се у њима налазила.
Један одређени узорак дрва посебно се истицао, али то је било више због његових инхерентних својстава, а не због неке посебне надмоћи на тестовима у свемиру. Дрво које су јапански научници одабрали била је магнолија, која је релативно флексибилна, али пружа довољну чврстоћу.
Зато ће магнолија чинити кућиште сателитаза „LignoSat“ када буде лансиран у заједничкој мисији НАСА и ЈАXА 2024. године. Реч је о тек првом кораку у нечему што би потенцијално могло да промени будућност малих сателита.