У документу ког је написао високи међународни дипломата „дубоко позициониран у процес нормализације односа између Косова и Србије“, стоји да Заједница српских општина неће бити ни оно што Србија жели ни оно што Косово нуди, већ „мешавина форума за међуопштинску сарадњу, тела за заштиту интереса заједнице косовских Срба и органа управе са ограниченим и законом уређеним пословима“, пише „Албанијан пост“.
Документ о ЗСО – Срби као Лапонци без Деда Мраза и ирваса
Документ се односи на „случај Сами парламента у Шведској”, представничко тело народа Сами порекла које делује као институција културне аутономије за тај народ. Челника ове институције бира Влада Шведске, али на предлог Сами парламента.
У Шведској данас још живи око 25.000 припадника народа Сами који и даље узгајају 250.000 ирваса колико их је остало у Шведској.
Тај народ ког зову и Лапонци или Лапи, живи на северу Норвешке, Шведске, Финске и Русије. У Норвешкој их живи око 40.000, у Шведској око 25.000, у Финској око 7.500 и у Русији (на полуострву Коли) око 2.500. Народ има дугу историју, богату народну баштину и живи на специфичан начин. Сам народ назива себе Саами, док име Лапонци сматрају мало погрдним.
Судећи по документу, Србима на Косову и Метохији загарантовано је да ће живети као Лапонци у Шведској, с тим што за разлику од своје „северне браће“ неће гајити Ирвасе, а и Деда Мраз ће им остати далеко.
Цинична, увредљива и бесмислена понуда
Запад наставља и преко Албанаца али и самостално да понижава и српску државу и српски народ, а посебно део српског народа који живи на Косову и Метохији, каже за Спутњик бивши министар културе Владан Вукосављевић.
Ми смо се мало уљуљкали у причу што се годинама врти о некој Заједници српских општина која је један од згодних начина да српске општине сарађују и да се формализује њихова сарадња, али то је суштински небитно за основно питање, а то је питање суверенитета Србије на Косову и Метохији.
„Логично би било да одговорим на начин како је у тој тези која нам стиже постављено – да евентуално у Србији постоји Заједница албанских општина која би подсећала на права и обавезе које имају Лапонци у Шведској. А не да српски народ у својој рођеној држави, на својој сопственој отетој и окупираној територији бива изложен понудама које су и циничне и увредљиве и наравно, са друге стране, и бесмислене“.
„Лапонски модел“ –декоративни елемент утехе за Србе
Вукосављевић додаје да су Срби силом историјских околности већ 24 године угурани у један начин размишљања у коме су се просто повукли на један резервни положај у размишљању о свом суверенитету.
Зато би Србија једноставно морала да прекине ту илузију звану преговори у Бриселу, Охриду, споразуми, предлози итд. јер су у безброј наврата европски званичници говорили да ЗСО не може да остварује никаква посебна права осим у складу са тзв. уставом тзв. Косова.
„Дакле, они желе да сведу идеју о повезивању српских општина у датој, неодређеној ситуацији на један декоративан моменат који би требало да послужи као нека врста правно-политичке утехе за Србе. Наравно, ради се о бесмислици, о увредљивој политици и према српској држави и према српском народу, и ми просто морамо да редефинишемо своју државну политику и да зарад илузије о некаквим евроинтеграцијама почнемо више да водимо рачуна о интересима сопствене државе и сопственог народа на начин како су они прокламовани Уставом Републике Србије“.
Крај „политике уступака“
Слика Срба на Косову и Метохији који би попут Лапонаца у Шведској гајили ирвасе је цинична а ситуација је у својој дубокој историјској и правно-политичкој суштини – обрнута, истиче Вукосављевић.
„Србија би требало да нуди албанској заједници на Косову и Метохији она права која имају рецимо, Оландска острва или Лапонци, или нека друга решења која постоје у Европи и свету, а не да се упушта у расправе о томе како и колико би Срби требало да буду понижени, колико би требало да буду у једном гету или резервату у оквиру једне терористичке државе формиране на сопственој територији уз помоћ западних сила. Ми бисмо морали да редефинишемо своју спољну политику, политику према Косову и Метохији и да кренемо са потпуно другачијег становишта“.
Свет у коме живимо мења се драстично и свакодневно и просто морамо прекинути са досовском политиком уступака и видети шта су реални српски интереси у оквиру реалних, датих историјских токова и нове реалности која настаје у свету.
„Наравно, све то мора бити базирано на нашим суштинским интересима који су дефинисани Уставом републике Србије, односно његовом преамбулом“, закључио је Вукосављевић.