Тина Тарнер преминула је у среду у 83. години после дуге болести у свом дому у Швајцарској. Током више од 60 година на сцени продала је више од 180 милиона албума и захваљујући глобалној популарности и бројним наградама стекла је титулу „краљице рокенрола“.
Лична снага културне иконе 20. века
Цела прича о Тини Тарнер дубља је од онога што се може о њој прочитати или видети у филмовима у којима је играла. Тина Тарнер је културна икона друге половине 20. века и почетка 21. у рангу са Били Холидеј, Аретом Френклин и Нином Симон, каже за Спутњик рок критичар Петар Пеца Поповић.
Пошто је превазишла сиромаштво и све пратеће потешкоће, постала је једна од најуспешнијих забављачица у индустрији. Срушила је расистичке и сексистичке зидове који су дуго година изоловали свет рок музике и утрла је пут уметницима од Џенис Џоплин, па на овамо, захваљујући њеној улози феминистичке иконе и привлачност као жене извођача.
„Блистала је док год је била на бини, а последњи пут је наступила 2018. без обзира што је кад је напунила 60, значи 1999. године, рекла да одустаје. Али она се и касније појављивала неколико пута. Њене личне невоље које су пратиле везу са бившим мужем откриле су велику снагу и свако ко пролази кроз очајна времена може на њен пример да се ослони и да види свој пут“.
У односу на Тину, данашње „диве“ су мале и смешне
Пеца Поповић се присетио да је Тина Тарнер, кад су је питали зашто пева рок музику, а не ритам и блуз или госпел који се најчешће повезивао са црним уметницима, одговорила да је више волела рок јер је имао тенденцију да се бави срећнијим темама.
Тина Тарнер је била прва која је изборила место персонификације за израз „жене у року“ покушавајући да невоље и бол своје душе пренесе на један шири план, истиче Поповић. Све оно што данас, а посебно код нас, важи за израз 'дива', она је то учинила смешним и маленим, јер је својим примером стварно то била.
Прва светска звезда у Београду: Тина Тарнер на прекретници
Тина Тарнер је наступила три пута у Београду, а наш саговорник био је само на првом њеном концерту 1974. кад је наступила са тадашњим мужем Ајком.
„Сачекао сам је на аеродрому једини, носио сам јој једну карикатуру коју је насликао Зоран Јовановић Јус и она се насмејала. Захваљујући томе једини сам тад добио интервју. Тај концерт је био револуционаран, њим се практично отворила Хала Пионир у новембру 1974. Сећам се да је у првом реду, три седишта од мене седео Бранко Пешић, градоначелник Београда.“
Ексклузивни интервју са Тином Тарнер памти по томе што је први у свету објавио да она више не живи заједно са Ајком. Сећа се да су Тина и Ајк Тарнер одсели у два различита апартмана Хотела „Југославија“, а пошто је био и на њиховом приватном пријему, схватио је о чему се ту ради.
Током целог разговора провејавала је сета Тине Тарнер због тога што је била запостављена, иако је она је била звезда на бини, а Пеца Поповић је завршио текст реченицом да мисли да је јако згодна кад се гледа споља, али да је оно што је осећала било другачије од њеног изгледа.
„У Београд је дошла непосредно пошто је са Кеном Раселом снимила своју улогу за филм 'Томи' групе 'Ху' (Who). Кад је Кен Расел снимио филм за рок оперу 'Томи', она је била Есид Квин и захваљујући тој улози је годину дана касније добила улогу у 'Побеснелом Максу' и тако је заправо почела и филмску каријеру. Била је, да се не варамо, прва светска звезда која је дошла у Београд. Долазили су 'Блад, свет енд тирс' (Blood Sweat and Tears) и 'Статус кво' (Status Quo), али нико није био њеног ранга. Ајк и она кад су дошли у Београд, то је стварно био велики догађај за свет музике којој сам припадао.“