Драгашевић подсећа да је у априлу инфлација у Србији смањена за 1,1 процентни поен у односу на март када је износила нешто више од 16 одсто, а да је томе највише допринео пад цена хране и енергената.
Вицегувернер Народне банке Србије рекао је да би сваки наредни месец „требало да допринесе додатно смањењу цена, како у сегменту хране, тако и у укупној потрошачкој корпи“.
„Очекујемо да ће сезонски доћи до појефтињења цена непрерађене хране, воћа и поврћа. Већ сада видимо такве тенденције. Иако имамо конзервативни приступ и пројектујемо нижу од просечне пољопривредне сезоне, очекује се да би до краја године цене непрерађене хране могле имати чак и негативан допринос инфлацији“, каже Драгашевић.
Објашњава и зашто не падају цене пекарских производа иако је значајно пала цена пшенице.
„Имајући у виду психологију, односно то на шта рачунају сами произвођачи овде, да је инфлација била нешто истрајнија у претходном периоду, они ће вероватно још неколико месеци задржати своју маржу, али ће морати у наредном месецима да прилагођавају цене надоле“, рекао је вицегувернер.
За такозвану економију похлепе каже да је светски феномен, али да је на такво понашање у Србији гувернер Народне банке реаговала још зимус.
„У жељи да се задрже профити цене се не смањују. Међутим, смањење трошкова и конкуренција ће допринети да то не буде случај код нас. Гувернер НБС је и у новембарском и фебруарском извештају о инфлацији указивала на то да НБС прати цене и у малопродаји и велепродају и позивала на одговорност“, подсећа Драгaшевић.
Вицегувернер истиче да се због мањег утрошка енергије и јефтинијег воћа и поврћа током лета очекује нешто бољи стандард грађана. Они који су задужени у динарским кредитима не би требало да очекују повећање рата ако се наставе овакви економски трендови.
Задужени у еврима ће ипак имати повећање рата јер, како сматра, Европска централна банка ће још подизати референтну каматну стопу што би се одразило на еурибор, а самим тим и на више трошкове отплате, пренео је РТС.