Ово за Спутњик, поводом Међународног дана нестале деце, 25. маја, каже оснивач Фондације „Тијана Јурић“ и директор Центра за несталу и злостављану децу, Игор Јурић.
Да ће систем „Амбер алерт“ ући у употребу најкасније до почетка новембра, потврдио је и државни секретар МУП-а Данило Стевандић. Он је подсетио да је оформљен тим који ради на његовој примени. Тим се сусрео два пута, а трећи састанак, који ће бити одржан у понедељак 29. маја, требало би да буде пресудан, открива Јурић за Спутњик.
„Тада ћемо дефинисати критеријуме за покретање система. Мислим да смо на веома добром путу да то заиста заживи, имамо сада заиста објективне назнаке. Група која ради на успостављању је састављена од изузетно стручних особа, пре свега из Министарства унутрашњих послова, али и из Тужилаштва, Министарства правде и других институција“, каже Јурић и додаје да је министар Братислав Гашић потписао документ којим је практично обавезао Министарство да систем "Амбер алерт" буде спреман до првог новембра.
Амбер алерт у Европи
У тиму који се бави овом темом су и представници организације АСТРА, која је а посвећена искорењивању свих облика експлоатације и трговине људима, посебно женама и децом, као и пружању подршке у потрази за несталом децом.
Током прошле године они су примили 311 позива на Европски број за несталу децу 116000 и радили на 14 случајева нестале деце, четири девојчице и 10 дечака. Седморо деце су држављани Србије, а остали пореклом из Авганистана.
У већини случајева радило се о деци која су побегла из дома, односно установа социјалне заштите, код петоро деце реч је била о такозваној родитељској отмици.
Амбер алерт - да не буде касно.
© Фото : Спутњику уступио Центар за несталу и злостављану децу
Криминалне отмице су најређи узрок нестанака деце, чине свега три одсто пријављених случајева, али оне могу имати страшне и трагичне последице. Зато је Србији потребан "Амбер аларм" који постоји у многим европским државама.
Прошле године издато је 37 упозорења за 39 деце у Чешкој, Грчкој, Холандији и Пољској. Чак 85 одсто случајева нестанка успешно је решено.
Кад се аларм укључује
Јурић објашњава да се овај аларм не активира за сваким несталим дететом, већ по строго одређеним критеријумима.
„Главни мотив да се покрене систем је када се процени да је дете у животној опасности. На томе ће радити искључиво полиција, дакле стручни људи из полиције ће процењивати када се систем покреће“, истиче Јурић.
Упитан колико ће систем коштати државу, он каже да је много већи акценат на синхронизацији учешћа свих чинилаца, како најбрже могуће обавестити све да добију информацију да је систем покренут.
„Да ли ће то радити полиција на неки свој начин или ће се евентуално користити неки софтвер, то је сада питање. Али морам рећи да и неке европске земље, које га имају, нуде да донирају систем који је финансирала Европска унија. И ово питање је на Министарству унутрашњих послова, на њиховој процени, шта им је најкорисније у овом моменту. Такође смо добили могућност да путујемо у те земље и да се усавршавамо, тако да, финансијски гледано, систем заиста неће коштати много“, каже Јурић.
На крају раyговора за Спутњик он каже да је трагедија која се догодила његовом детету покренула свест о томе колико су деца угрожена.
„Данас причамо о тим опасностима на много другачији, озбиљнији начин. Систем "Амбер алерт" је само један од система, начина рада где желимо да предупредимо ситуације које могу бити трагичне, али дефинитивно, генерално, на безбедност деце, што се тиче виртуелног и реалног живота, гледамо на један други начин. Увођење "Амбар алерта" је велики успех“.