„Прекорачење границе савезног дуга могло би да створи даљи системски ризик који се у потпуности може избећи и за америчку и глобалну економију у тренутку када већ постоји видљиви терет. Да би се избегло погоршање негативних ризика, Конгрес би требало да одмах подигне или суспендује горњу границу дуга“, наводи се у саопштењу ММФ-а.
Како преноси Блумберг, ММФ је ово саопштио након консултација по члану IV, што је процена ММФ-а о економском и финансијском развоју земаља након састанака са посланицима и јавним званичницима конкретне земље.
Преговарачи Републиканци и они из Беле куће приближавају се споразуму о подизању границе дуга и ограничавању федералне потрошње на две године, како су раније навели неименовани извори, јер је све мање времена да се спречи неплаћање обавеза САД.
Исти извори навели су да су две стране у преговорима сузиле разлике последњих дана, иако још нема договора, нити је постигнут коначни споразум, наводи агенција.
ММФ сматра да ће стопа инфлације у САД остати изнад средњорочног циља Феда од два одсто током 2024. године.
„Враћање инфлације на два одсто захтеваће дужи период строге монетарне политике. Предвиђамо да ће стопе остати на 5,25 одсто до 5,5 одсто до краја 2024.“, изјавила је генерална директорка ММФ Кристалина Георгијева.
ММФ је поред тога указао да постоји велика шанса да ће стопе можда морати још више да порасту како би се укротила инфлација.
У саопштењу се додаје да би дуже каматне стопе могле да повећају вероватноћу појављивања већих, системских проблема са билансом у банкама, као и да би недавни банкрот америчких банака могао да буде потенцијалан увод у озбиљније проблеме системске финансијске стабилности.
Економисти процењују да би неизвршење обавеза било економски разорно, потресло финансијска тржишта широм света, повисило трошкове задуживања и изазвало дубоку рецесију у САД са растућом незапосленошћу.