Као што се сада Лутон пласирао у Премијер лигу, тако је исто Радомир Антић као фудбалер сачувао Лутон у највишем рангу давне 1983. године.
Лутон је тада играо против Манчестер Ситија који није био овако моћан као данас, већ се борио за опстанак. Победник меча остаје у лиги, поражени иде у ранг испод.
Лутон мора да победи, да постигне гол. Радомир Антић улази са клупе и постиже леп гол, 40.000 навијача Ситија остају без текста, Лутон побеђује и остаје у првој лиги. Уследило је славље популарног Радија, славље целог тима.
Све то у 84. минуту утакмице.
Иначе, Антић није променио много клубова током каријере, тек пет, а у Лутон је стигао када је имао 31 годину.
Није најбоље говорио енглески језик, али, говорио је фудбалским језиком јако, јако добро. У Лутону је играо четири године и носио дрес клуба у 100 наврата.
Кажу да је тим голом одредио ближу будућност Лутона.
„Било је свега током 15 година мог живота са Лутоном, али тај дан… Утакмица против Манчестер ситија. Победник остаје у лиги, поражени испада. Морали смо да постигнемо гол. Били смо свесни да испадамо из лиге ако то не урадимо. Гурали смо напред колико смо могли… Ради је ушао са клупе, био је измена. У то време је само један играч могао да уђе са клупе. Сећам се свега… Био сам у шеснаестерцу, Брајан је убацио лопту, голман Алекс Вилијамс је излетео и избоксовао је… Пратио сам лет лопте и крајичком ока видео Радија како прилази ивици шеснаестерца… Да ме је неко питао кога бих баш у то време, баш у том моменту желео да видим на том месту… Много играча је било у казненом простору, много њихових плавих дресова, много наших наранџастих… Али… Ради је у том моменту био Ради. Изгледао је тако опуштено док је лопта ишла ка њему и успео је да је ухвати фантастичним волејем десном ногом. Пратио сам путању лопте, надао сам се да ће некако да прође кроз све те играче… Њихов голман се придигао са земље после претходне интервенције, нехотице је врховима прстију додирнуо лопту, она је променила правац и преварила неколико играча Ситија који су стајали на гол-линији и чекали да је избију из гола“, присетио се касније Рики Хил, тадашњи Антићев саиграч из Лутона.
Сада, 40 година, касније, Лутон је исписао нову историју клуба.
Надиграле су Шеширџије Ковентри на Вемблију и зарадиле 200.000.000 евра. Пре девет година играли су у петом рангу, а сада ће играти Премијер лигу! Лутон се први пут пласирао у Премијер лигу, у такмичење под тим именом, а у најелитнији ранг враћа се после 31 године, односно после сезоне 1991/1992 (последње уочи реорганизације такмичења на Острву).
Још једна занимљивост за крај...
Стадион Лутона зове се Кенилборт Таун и прима само 10.300 навијача. Није ни то најчуднија ствар: да бисте ушли на стадион пролазите уз степенице које се налазе буквално у дворишту околних кућа.
Добро дошли у Премијер лигу.
Ради Антић би био поносан.
- Погледајте нову епизоду емисије Миљанов корнер.