СВЕТ

Расплет око Украјине увод у нови светски поредак, а линија раздвајања однос према санкцијама Русији

Из тренутног мултиполарног света гради се нови светски поредак и све групације настоје да заузму што боље позиције. Увод у тај поредак биће расплет око Украјине, а демаркациона линија је и однос према санкцијама Руској Федерацији као метод наметања политичких и геостратешких циљева, каже некадашњи дипломата Зоран Миливојевић.
Sputnik
Овај каријерни дипломата апострофира и улогу Србије у стварању новог светског поретка. Наглашава да би наше евентуално увођење санкција Русији значило и сврставање на једну страну.
Притисак је велики зато што је Србија сметња да овај регион дефинитивно уђе у трансатлантску заједницу. За њих је то битно, јер се ближимо расплету кризе.
„Свака страна жели да задржи позиције и оствари доминацију на терену како би сутра, када се ствари разреше, имала своју сферу утицаја. Ипак, за Србију је најбоље да не мења своју политику која почива на четири детерминанте. Прва је одбрана државног и националног интереса везаног за Косово и Метохију, друга је војна неутралност, трећа политичка независност и четврта ствар је европски пут,“ нагласио је Зоран Миливојевић.

Две трећине света не подржава политику САД према Русији

Више од две трећине света, додаје он, не партиципира у том санкционом механизму и простору, а ту се прави црвена линија при чему је јасно залагање да наметање политике и ставова не може да буде механизам за грађење односа који би на глобалном плану требало да буду ослонац за сваку врсту међународне сарадње.
„До сада је фронт био одлучујући критеријум о коначном исходу, а сада се виде контуре политичког расплета, полако се помера простор према политичком дијалогу. У томе је важан потез био кинеска иницијатива, а Пекинг је данас једини глобални фактор који је у стању да са Москвом разговара на равноправној основи. Поред Кине, мировне иницијативе имали су Турска и Јужноафричка Република, што показује да то питање није само глобално већ и није у искључивој надлежности Вашингтона и колективног Запада,“ рекао је Миливојевић.

Запад показује нервозу

Украјина је, додаје он, исцрпела своје могућности да учествује у сукобу, не само што се тиче наоружања већ и људског фактора. Запад, дизањем нивоа ангажмана показује нервозу зато што неки ратни циљеви нису реализовани. Оно што је сасвим сигурно, према мишљењу нашег саговорника, јесте да нити ће Украјина бити онаква као што је била, нити ће Европа то исто бити.
„Сада већ мора да се рачуна докле могу да се трпе последице овог стања, у Европи поготово. Озбиљни су економско-социјални резултати. Немачка која је до јуче била водећа економска западна сила је у рецесији. Сав слободан новац иде у Украјину. Све нас то уводи у причу политичког расплета кризе али где постоје две стане приче, а не једна која диктира,“ сматра наш саговорник.

Шта ако пропадне амерички пројекат са Кијевом?

Миливојевић, међутим, примећује да ствари не иду на начин како је Запад очекивао, а камоли желео па се због тога користе и разна средства попут напада на нуклеарне централе али се, нажалост, губи и контрола. Та врста злоупотребе у агонији је најгора опција иако има људи који су и на то спремни, каже наш саговорник.
„Ако не успе пројекат са Кијевом против Русије, бојим се да више неће бити ни контроле, онда ће неко на Западу да дигне руке од Украјине и да спасава своју главу. Шта онда остаје на терену?“ пита се Миливојевић.
Зашто је Америка забринута за способност Зеленског да води рат, погледајте у прилогу:
СВЕТ
Рат би могао да траје до велике промене у Америци – Европа је сведена на безначајну колонију /видео/
Коментар